Што сам могао живети - то ми је дато
што ми је дато - то сам страћио
или ми даваоци натраг узеше.
Преостаје ми да се огрнем снегом
са скривеном мишљу далековидог мамута
који би хтео да га после више хиљада година
пронађу нетакнутог и какав је био.
Титос Патрикиос (1928)
Рођен у Атини 1928. године, Титос Патрикиос се сматра једним од најзначајнијих грчких песника 20. века. Син глумца Спироса и глумице Леле Патрикиос, Титос Патрикиос је 1946. године завршио школу Варвакејос и одмах је кренуо на студије права на Атинском универзитету, а након дипломирања кратко се бавио правом. Његово стално присуство у кулисама позоришта помогло је у формирању његовог независног духа, који се касније огледао у његовим животним изборима и поезији, док га је фасцинација костимима, дијалозима и општом уметничком атмосфером позоришта од малих ногу приближила књижевности. године. Одгајан у овој уметничкој средини – сестра његовог оца била је песникиња…
Поезија овог истакнутог грчког интелектуалца обележена је искуствима егзила, рата, патњи и понижења тела и постојаности духа.
Проживео је вишегодишње изгнанство на једно од два кажњеничка острва – друго је било Аи Стратис – где је, заједно са другим грчким комунистима, био заточен у логору по завршетку Другог светског рата.
После завршених студија филозофије, социологије и права, у Паризу, шездесетих и седамдесетих година, по повратку у земљу, ради као професор, једно време и адвокат, у Атини.
Чим је у Грчкој на власт дошла војна хунта, 1967, није му било опстанка. Поново је у бекству, поново у егзилу, поново у Паризу.
https://www.politika.rs/scc/clanak/192145/Titos-Patrikios-Odisej-iza-bodljikave-zice
Коментари
Постави коментар