Постови

ОД КАДА И ЗАШТО СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК?

Слика
  Дан државности увек је званично сећање на прошлост, нормирано идеолошким приоритетима. Током 19. века (у епохи Обреновића), централни национални празник Србије биле су Српске Цвети, датум подизања Другог српског устанка 1815. године. После суровог убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић 1903. нови краљ Петар I Карађорђевић суспендовао је већ у јуну све званичне празнике свргнуте династије, и за државни празник прогласио свој рођендан. Стицајем околности 1904. обележавана је стогодишњица Првог српског устанка, тако да је било логично да нови национални празник постане Сретење, дана када је Карађорђе 14. фебруара 1804. у Орашцу одржао збор који се узима као тренутак подизања устанка (датум је истакао историчар Љубо Ковачевић). Престоница је 14. фебруара 1904. свечано украшена, као када су у ранијим годинама празноване Српске Цвети, али збор у Орашцу није проглашен за национални празник, нити му је додељено истакнуто место у комеморативним свечаностима. Иако су то многи

IN MEMORIAM – Анка Вучковић (Ane Vuckovich) (1923-2023)

Слика
 Анка и Звонко Вучковић у Америци Књиге имају свој животи и посебним путевима долазе до читалаца. Иако је почетна намера сваког аутора да њихова дела допру до што ширег круга људи, у највећем броју случајева то није тако. Нарочито у савремено доба када су тиражи свега неколико стотина примерака, број објављених дела из свих периода историје велики (са радовима публициста и историјским романима још већи), а буџет слободног времена публике која уопште чита књиге академске историографије све мањи. Али, увек постоји макар једна особа којој је књига важна, са симболичном вредношћу на коју аутор уопште није мислио.   Управо је то била судбина монографије „Звонко Вучковић (1941-1944) : ратна биографија : расправа о проблемима прошлости и садашњости” (2015), писане с циљем да се осветли личност једног истакнутог команданта ЈВуО, регионалне целине у којој деловао и одговори на питања о антифашистичком карактеру отпора покрета отпора којем је припадао на нивоу Србије и Југославије.   Нед

Порекло браће потпуковника Александра Глишића (1873-1912) и потпуковника Душана Глишића (1875-1915)

Слика
  Ослободилачки ратови Србије 1912-1918. однели су на стотине хиљада живота официра и војника. Не само да никада није направљен списак свих погинулих, већ се и за веома истакнуте појединце мало тога зна, укључујући и њихово порекло. У такве људе спадају браћа Александар и Душан Глишић из Чачка. Старији брат потпуковник Александар Глишић (1873-1912) био је јунак Кумановске битке која је одлучила Први балкански рат и као таква била почетна победа српске војске у борби за национално ослобођење и уједињење, а млађи брат Душан Глишић (1875-1915) био је такође истакнути командант у Кумановској бици, да би потом постао Подофицирске школе у Скопљу и 1915. код Урошевца одузео себи живот као командант Ђачког батаљона „1300 каплара”. Породица Глишић пореклом је из Доњих Бранетића код Горњег Милановца. Њихово првобитно презиме је Глишовић. Према теренским истраживањима Миленка Филиповића из средине XX века фамилија Глишовић из Доњих Бранетић слави Ђурђевдан и са још неколико породица другачије

David LaChapelle, RAPE OF AFRICA : PRIRODNA BOGATSTVA i STRAST OTIMANJA

Слика
Fotografija „Silovanje Afrike“ (David LaChapelle, Rape of Africa, 2009) konstruisana je tako da predstavlja otvorenu kritiku kolosalnog zapadnog konzumerizma i posledica takve prakse po Afriku. Fotograf David LaChapelle je koristio scene iz klasičnog slikarstva (Botičeli), kako bi oblikovao scene sa Naomi Campbell u ulozi afričke Venere pored koje je bog rata Mars, sa temama osvajanja i pljačke, slike dece vojnika i prikaza ilegalnog vađenja zlata i dijamanata. Pohlepa i rat protiv ljubavi i lepote. Radi podsećanja: Područje Afrike = 30,37 miliona km2 Površina Kine = 9,6 miliona km2 Područje SAD-a = 9,8 miliona km2 Područje Evrope = 10,18 miliona km2 Afrika je tri puta veća od Kine, tri puta od Evrope, tri puta od SAD-a. Afrika ima 1,3 milijarde stanovnika (Kina ima 1,4 milijarde stanovnika na 9,6 miliona km2). Afrika je veća od cele Europe, Kine i Sjedinjenih Američkih Država zajedno. Međutim, na većini svetskih karata Afrika je ipak predstavljena u smanjenoj veličini. To je namerno

ИГРА КАО СМИСАО ЖИВОТА - Иван Табаковић „СЕНКЕ С ЛОПТОМ” (1956)

Слика
  Игра потиче из древних раздобља људске прошлост и увек је имала значење потврде човека у његовој слободи, као суштини постојања у непрекидној тежњи ка превладавању неумитне пролазности.   Главна карактеристика игре је активност ослобођена потреба борбе за опстанак. Зато је игра радња пријатна сама по себи, с циљем вечног трајања у забави испражњеној од сваке нужности.   Напетост и радост која прати игру дају потврду да је она изнад живота самог, у који уноси нови смисао. Тако подручје игре постаје простор једног „другог света” који надилази баналну свакодневицу.   Игра је била и један од мотива у ликовном стваралаштву Иван а Табаковић а (Арад , данашња Румунија, 1898 – Београд, 1977) . Сликарствао је студирао у Будимпешти, Загребу и Минхену. После Првог светског рата живео је и стварао у Загребу, Новом Саду и Београду. Након Другог светског рата је професор Академије ликовних уметности у Београду , а од 1948. године ради на Академији примењених уметности , где води

СУВОБОРСКА БИТКА 1914.

Слика
Иако има више назива за операције које су вођене на великом простору између Београда на северу и Драгачева на југу, између 16. новембра и 15. децембра 1914. године, усталио се назив Колубарска битка. Некада је цео ток борби називан Рудничка операција, а после Другог светског рата понекад је коришћен и назив Сувоборска битка. Тек када се ратови заврше, поједини периоди борби добијају имена. Савременицима је највећи део рата био јединствен ток борбе, страдања, пораза и победа. Проток времена омогућава сагледавање прошлости и издвајање појединих догађаја као важних и преломних у историји неког народа, државе или региона. Колубарска или Сувоборска битка управо спада у такве историјске догађаје. Због значаја планине Сувобор у одбрамбеној фази битке и првим офанзивним операцијама, није неоправдано читав ток борби које је српска војска водила против Аустроу-Угарске крајем 1914. године назвати Сувоборска битка. Независно од терминологије, простор између Горњег Милановца и Мионице, у коме Сувоб

ЕВРОПСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО ЗА КАДЕТЕ 1971. У ИТАЛИЈИ

Слика
  Европско кошаркашко првенство за кадете 19 7 3. одржано је од 10. до 17. јула у Горици. Учествовало је 12 репрезентације. У финалу је Југославија победила Италију (74 : 60), а у утакмици за треће место СССР Шпанију (56 : 55).   Коначни пласман: 1. Југославија    6 - 1 2. Италија 6 - 1 3. СССР 6 - 1 4. Шпанија 4 - 3 5. Грчка 5 - 2 6. Израел 4 - 3 7. Француска 3 - 4 8. Турска 2 - 5 9. Немачка 3 - 4 10. Шведска 2 - 5 11. Аустрија 1 - 6 12. Швајцарска 0 - 7   Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за кадете 1971. године: 4. Драган Тодорић, 5. Предраг Трипковић, 6. Анте Залокер, 7. Драган Кићановић, 8. Марко Мартиновић, 9. Милан Милићевић, 10. Зоран Биорац, 11. Рајко Жижић,   12. Мирза Делибашић, 13. Жељко Морељ, 14. Радмило Луковац, 15. M ирко Гргин. Тренер: Мирко Новосел.