Постови

Приказују се постови за јул, 2022

David LaChapelle, RAPE OF AFRICA : PRIRODNA BOGATSTVA i STRAST OTIMANJA

Слика
Fotografija „Silovanje Afrike“ (David LaChapelle, Rape of Africa, 2009) konstruisana je tako da predstavlja otvorenu kritiku kolosalnog zapadnog konzumerizma i posledica takve prakse po Afriku. Fotograf David LaChapelle je koristio scene iz klasičnog slikarstva (Botičeli), kako bi oblikovao scene sa Naomi Campbell u ulozi afričke Venere pored koje je bog rata Mars, sa temama osvajanja i pljačke, slike dece vojnika i prikaza ilegalnog vađenja zlata i dijamanata. Pohlepa i rat protiv ljubavi i lepote. Radi podsećanja: Područje Afrike = 30,37 miliona km2 Površina Kine = 9,6 miliona km2 Područje SAD-a = 9,8 miliona km2 Područje Evrope = 10,18 miliona km2 Afrika je tri puta veća od Kine, tri puta od Evrope, tri puta od SAD-a. Afrika ima 1,3 milijarde stanovnika (Kina ima 1,4 milijarde stanovnika na 9,6 miliona km2). Afrika je veća od cele Europe, Kine i Sjedinjenih Američkih Država zajedno. Međutim, na većini svetskih karata Afrika je ipak predstavljena u smanjenoj veličini. To je namerno

ИГРА КАО СМИСАО ЖИВОТА - Иван Табаковић „СЕНКЕ С ЛОПТОМ” (1956)

Слика
  Игра потиче из древних раздобља људске прошлост и увек је имала значење потврде човека у његовој слободи, као суштини постојања у непрекидној тежњи ка превладавању неумитне пролазности.   Главна карактеристика игре је активност ослобођена потреба борбе за опстанак. Зато је игра радња пријатна сама по себи, с циљем вечног трајања у забави испражњеној од сваке нужности.   Напетост и радост која прати игру дају потврду да је она изнад живота самог, у који уноси нови смисао. Тако подручје игре постаје простор једног „другог света” који надилази баналну свакодневицу.   Игра је била и један од мотива у ликовном стваралаштву Иван а Табаковић а (Арад , данашња Румунија, 1898 – Београд, 1977) . Сликарствао је студирао у Будимпешти, Загребу и Минхену. После Првог светског рата живео је и стварао у Загребу, Новом Саду и Београду. Након Другог светског рата је професор Академије ликовних уметности у Београду , а од 1948. године ради на Академији примењених уметности , где води