Игра потиче из древних раздобља људске
прошлост и увек је имала значење потврде човека у његовој слободи, као суштини
постојања у непрекидној тежњи ка превладавању неумитне пролазности.
Главна карактеристика игре је активност
ослобођена потреба борбе за опстанак. Зато је игра радња пријатна сама по себи,
с циљем вечног трајања у забави испражњеној од сваке нужности.
Напетост и радост која прати игру дају
потврду да је она изнад живота самог, у који уноси нови смисао. Тако подручје
игре постаје простор једног „другог света” који надилази баналну свакодневицу.
Игра је била и један од мотива у ликовном
стваралаштву Ивана Табаковића (Арад, данашња Румунија, 1898 – Београд, 1977). Сликарствао је студирао у Будимпешти, Загребу и
Минхену. После Првог светског
рата живео је и стварао у Загребу, Новом Саду и Београду. Након
Другог светског рата је професор Академије ликовних уметности у Београду, а од 1948. године ради на Академији примењених уметности, где води Одсек за керамику. Један је
од оснивача уметничких група: Земља, Дванаесторица и Шесторица. Био је члан
САНУ, и са
Недељком Гвозденовићем иницирао оснивање Галерије САНУ.
Слика „Сенке с лоптом”, припадају раздобљу његовог
стваралаштвау којем је био надахнут социјалним и импресионистичким мотивима. У једном веома сведеном амбијенту приказане
су три руке у покрету и две лопте, од којих је једна сунце. Пријатан колорит,
покрети, игра и радост која се наслућује открива се у топлој
светлости сунца, у рукама
пуним усхићења. Уметник је настојао да нам сугерише како је људска
радост у игри, која
нас за тренутак измешта из времена.
Јер кад угасне игра, ми то добро знамо, престаје и живот.
Коментари
Постави коментар