ИГРА КАО СМИСАО ЖИВОТА - Иван Табаковић „СЕНКЕ С ЛОПТОМ” (1956)

 

Игра потиче из древних раздобља људске прошлост и увек је имала значење потврде човека у његовој слободи, као суштини постојања у непрекидној тежњи ка превладавању неумитне пролазности.

 

Главна карактеристика игре је активност ослобођена потреба борбе за опстанак. Зато је игра радња пријатна сама по себи, с циљем вечног трајања у забави испражњеној од сваке нужности.

 

Напетост и радост која прати игру дају потврду да је она изнад живота самог, у који уноси нови смисао. Тако подручје игре постаје простор једног „другог света” који надилази баналну свакодневицу.

 

Игра је била и један од мотива у ликовном стваралаштву Ивана Табаковића (Арад, данашња Румунија, 1898 – Београд, 1977). Сликарствао је студирао у Будимпешти, Загребу и Минхену. После Првог светског рата живео је и стварао у Загребу, Новом Саду и Београду. Након Другог светског рата је професор Академије ликовних уметности у Београду, а од 1948. године ради на Академији примењених уметности, где води Одсек за керамику. Један је од оснивача уметничких група: Земља, Дванаесторица и Шесторица. Био је члан САНУ, и са Недељком Гвозденовићем иницирао оснивање Галерије САНУ.

Слика „Сенке с лоптом”, припадају раздобљу његовог стваралаштвау којем је био надахнут социјалним и импресионистичким мотивима. У једном веома сведеном амбијенту приказане су три руке у покрету и две лопте, од којих је једна сунце. Пријатан колорит, покрети, игра и радост која се наслућује открива се у топлој светлости сунца, у рукама пуним усхићења. Уметник је настојао да нам сугерише како је људска радост у игри, која нас за тренутак измешта из времена.

Јер кад угасне игра, ми то добро знамо, престаје и живот.