ЗАПИСИ СА ЗАПАДНЕ МОРАВЕ

  Према тадашњим правили ФИБА победник претходног такмичења имао је право да буде домаћин такмичења. Пошто је Совјетски Савез, шампион из 1947, одбио да организује такмичење, а другопласирана Чехословачка је била домаћин претходног, одлучено је да се организација првенства повери трећепласираном Египту. Наиме, Египат се још у периоду пре Другог светског рата такмичио на европским првенствима, тако да ће на неки начин било „нормално” и да буде домаћин. Тако су такимичења у овој земљи одржана између 15. и 22. Мај а 1949. године, али највећи број европских екипа није допутовао.   На турниру су у чествовале репрезентације Француске, Грчке, Либана, Холандије, Сирије, Турске и репрезентација Египат. Сви тимови смештен и су у једну групу , и свако је са сваким одиграо по једну утакмицу. Тако је ово Европско првенство због учесника са Блиског истока више наликовала на Медитеранске, тачније Левантске кошаркашке игре.   На крају је победник био домаћин, Египат. Најбољи играч (МВП)

  Прве Олимпијске игре после Другог светског рата одржане у су у Лондону 1948. године. Кошарка је на претходним играма посла олимпијски спорт, тако да је такмичење у Лондону био само континуитет са претходног такмичења. После негативних искустава са лошим временом на претходној Олимпијади, све утакмице одигране су у затвореној дворани.   На турниру у Лондону биле су 23 кошаркашке репрезентације.   У финалу је репрезентација САД победила Француску (65 : 21), а у утакмици за треће место Бразил тим Мексика (52 : 47). Коначан пласман: 1. САД 2 . Франц уска 3 . Бразил 4 . Ме ксико 5 . Уруг вај 6 . Чиле 7 . Чехословачка 8 . Јужна Кореја 9 . Канада 10 . Перу 11 . Белги ја 12 . Филипини 13 . Куба 14 . Иран 15 . Аргентина 16 . Мађарска 17 . Итал ија 18 . Кина 19 . Египат 20 . Велика Британија 21 . Швајцарска 22 . Ира к 23 . Ирска Југославија није учествовала на олимпијском кошаркашком турниру. Милош Тимотијевић

Према правилима ФИБА победник претходног првенства добијао је право да организује следећи турнир. Тако је Шето европско првенство у кошарци организовано у Чехословачкој, у Прагу, од      27. април до 3. мај а 1947. године.   Учествовало је укупно 14 екипа, са приметним присуством источноевропских кошаркашких репрезентација. На крају је прво место заузео тим Совјетског Савеза који је у финалу победио екипу Чехословачке (56 : 37), а у утакмици за треће место репрезентација Египта савладала је састав Белгије (50 : 48). Тако се поновила пракса да изваневропске репрезентације учествују на Европским првенству. За најбољег играча (МВП) проглашен је Иван Лисов из Совјетског Савеза, а најбољи стрелац био је Француз Жак Периер ( Jacques Perrier ). Совјетска репрезентација имала је у свом саставу већи број играча из својих прибалтичких република, које су пре Другог светског рата имале развијену кошарку као независне државе.   Коначан пласман: 1 . Савез Совјетски Савез 2 . Чехослова

  После разарајућег Другог светског рата обновљене су многа спортска такмичења, па и европска кошаркашка првенства. Тако је 1946. у Женеви (Швајцарска), где је и седиште ФИБА, организовано Четврто европско првенство у кошарци за мушкарце. Све утакмице одигране су између 30. априла и 4. маја 1946. у једној дворани. Предратна пракса да домаћин првенства буде земља победник на претходном такмичењу није могла д се спроведе, јер је Совјетски Савез још у лето 1940. присајединио Литванију, као и Летонију и Естонију.   На првенству је учествовало укупно 10 екипа, а у финалу је кошаркашка репрезентација Чехословачке победила Италију (34 : 32), а у утакмици за треће место тим Мађарске екипу Француске (38 : 32). За најбољег играча (МВП) проглашен је Мађар Ференц Немет, док је набољи стрелац био Пољак Павел Сток. Оно што је занимљиво, на овом првенству је почела је употреба скок шута, што је први демонстрирао Италијан Ђузепе Стефанини. Победник првенства, репрезентација Чехословачке, имала је

На развој кошарке у окупираној Србији утицало је много чинилаца, међу којима се уочава и организовани напор Националне службе рада у ширењу ове игре. Окупациона влада Милана Недића настојала је да на много начина усмерава омладину ка својим просветним и идеолошким циљевима, па је у ту сврху користила и спорт.   На тај начин кошарка је почела да се шири и изван Београда. Тако је у Шапцу 1942. године основан и кошаркашки клуб „Ск 1913. Шабац” и екипа „Треће групе” обвезника Националне службе рада. Убрзо су почели да играју и прве утакмице. Тако је 2. августа на теренима тркалишта „Михајловац” у Шапцу, у преподневним сатима, одржано кошаркашко такмичење. Тим „Ск 1913. Шабац” победио је „Трећу групу” резултатом (16 : 10). Шабац је имао и женски кошаркашки тим, који је септембра 1942. гостовао у Београду. Ипак, све је ово била једна пролазна појава, јер се кошарка није задржала као важан спорт у Шапцу после завршетка окупације. Милош Тимотијевић

Иако су нацисти на подручју окупиране Србије 1941-1944. често на најгрубљи начин демонстрирали своју силу, на нивоу свакодневице живот је текао својим током, укључујући и бављење спортом. Тако је у Београду и неким другим градовима током окупације играна и кошарка, о чему се никада није много писало.   Немци су   одмах по успостављању окупације забранили соколску организацију, али нису ометали спортска такмичења. Зато су редовно сурово кажњавали српско становништво, од хапшења, преко одвођења на принудни рад и концентрационе логоре, до ликвидација. Један од начина да се омладина у градовима сачува од репресије окупатора и одвођења на радове, као што је на пример било упућивање у Борски рудник, био је систем организовања многих клубова што је подржавала окупациона Недићева влада.   Поред тога постојала је и потреба да се каналише и усмерава енергија омладине у већим градовима, нарочито Београду, који су били и препуни избеглица са других подручја разбијене Југославије. Све је то

  Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) званично је децембра 1936. примљен у ФИБА. На тај начин соколска такмичења била су једина званична кошаркашка првенства Југославије. За разлику од многих земаља у Европи, па и најближег суседства (Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка, Италија), кошарка није имала много поклоника у Југославији, која се није ни такмичила на европским првенствима пре Другог светског рата (1935, 1937. и 1939), као ни на Олимпијади (1936).   Прво званично домаће кошаркашко првенство Југославије у оквиру ССКЈ организовано је у Борову (насеље у близини Вуковара) 28, 29. и 30. септембра 1940. године. У то време Други светски рат је увелико разарао Европу, и сва међународна такмичења су прекинута. Југославија је у то време била изван војних сукоба.   Кошаркашко првенство у Борову одиграно је на иралишту предузећа „Бата”, фабрике која је производила обућу. На такмичењу су учествовале мушке и женске екипе екипе из седам соколских жупа: Београд, Карловац, Осијек,

  Долазак Вилјема Вајланда у Београд крајем септембра 1923. означио је прво организовано ширење кошарке у Србији, иако се за ову игру и пре тога сасвим сигурно знало, па је било и покушаја да се оснују клубови (18. март 1923).   Прва кошаркашка правила објављена су већ 1924. године, која су приредили Слободан Ранчић и Светислав Вуловић, ученици Друге мушке гимназије у Београду, под оригиналним називом на енглеском језику:„ Basket-ball” . Штампање правила помогао је „Црвени крст С.Х.С.”, тачније његов „Подмладак” у Београду, јер су кошарку доживљавали као игру која може помоћи као васпитно средство у подизању здраве омладине.   У уводном делу описан је кратак приказ развоја кошарке у свету и на просторима Југославије, укључујући и долазак Вајланда. Сама кошаркашка правила обрађена су кроз пет поглавља: игралиште и материјал, играчи, резерве и званичници, игра, погрешке и казне. Дат је и преглед израза који се користе у овој игри. Правила објављена у Београду 1924. била су најбли

Треће Европско првенство у кошарци 1939. у организацији ФИБА одржано је у Литванији 1939. године. Према тадашњим правилима победник претходног такмичења аутоматски је био домаћим следећег турнира, што је у овом случају била Литванија. На такмичењу је учествовало осам репрезентација: Естонија, Финска, Француска, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија и Пољска. За такмичење се најпре пријавило 17 репрезентација, али је због многих разлога (највише политичких), дошло до одустајања (Велика Британија, Немачка, Грчка, Португал, Турска, Египат, Швајцарска...) Све утакмице одигране су између 21. и 28. маја 1939. у Каунасу, главном граду Литваније у затвореној спортској хали, која је изграђена за ово првенство која је могла да прими око 10.000 посетилаца. Интересовање публике било је огромно, упркос скупим картама. Тадашња правила ФИБА делила су играче у две групе. Оне који су виши од 1.90 метара и оне који су нижи од ове висине. У пракси ово правило се ретко примењивало, па није ни на овом Евр

Иако је кошарка још 1904. први пут демонстрирана на олимпијским играма, она тек на Олимпијади у Берлину 1936. постаје званична такмичарска дисциплина. Све утакмице одржане су између 7. и 14. августа 1936. у Берлину  на отвореним теренима. Експериментисало се са травнатим и земљаним подлогама, теренима за тенис, што је створило много проблема када је падала киша . На такмичење су се пријавиле чак 23 репрезентације, што је кошарку учинило највећим турниром у тимским спортовима . Пред такмичење повукле су се Мађарска и Шпанија повукле, тако да је учествовао укупно  21  тим: САД, Перу, Канада, Филипини, Мексико, Швајцарска, Чиле, Јапан, Италија, Уругвај, Пољска, Естонија, Чехословачка, Летонија, Бразил, Египат, Кина, Немачка, Белгија, Француска и Турска.   Репрезентација САД била је неприкосновена и победила је у финалу Канаду. Треће место заузео је Мексико који је победио Пољску. Медаље је поделио Џејмс Нејсмит, човек који је 1891. и измислио кошарку проналазач кошарке , што је било велик

  Пошто су п равила ФИБА захтевала  да победник претходног Европског првенства у кошарци буде домаћин следећег такмичења , Летонија је 1937. добила прилику да буде организује турнир у својој земљи . С истем такмичења био јасан од почетка, са две групе у прелиминарној рунди и касније рундом за класификацију која је одлучивала о коначном пласману. За разлику од Швајцараца две године раније, Кошаркашки савез Летоније није могао да обезбеди наткривен у   дворану  за такмичење, па су се утакмице одржавале на  бетонским  теренима у адаптираним халама некадашње фабрике.  Све утакмице одигране су  од 2. до 7. маја у Риги , главном граду Летониј е .   На такмичењу су учествовале репрезентације Чехословачке, Естоније, Француске, Италије, Летоније, Литваније, Пољске  и  Египт а који је у кључен  на ово првенств о  јер на подручју Африке није било регистровано кошаркашких савеза.  Слична пракса (са различитим образложењима) настављена је и у следећим деценијама, па и у савремено доба, а најизразит