ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ 1939. И ПОТВРДА УСПЕШНОСТИ ПРАКСЕ АНГАЖОВАЊА ИГРАЧА КОЈИ СУ ОДРАСЛИ У АМЕРИЦИ

Треће Европско првенство у кошарци 1939. у организацији ФИБА одржано је у Литванији 1939. године. Према тадашњим правилима победник претходног такмичења аутоматски је био домаћим следећег турнира, што је у овом случају била Литванија. На такмичењу је учествовало осам репрезентација: Естонија, Финска, Француска, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија и Пољска. За такмичење се најпре пријавило 17 репрезентација, али је због многих разлога (највише политичких), дошло до одустајања (Велика Британија, Немачка, Грчка, Португал, Турска, Египат, Швајцарска...)



Све утакмице одигране су између 21. и 28. маја 1939. у Каунасу, главном граду Литваније у затвореној спортској хали, која је изграђена за ово првенство која је могла да прими око 10.000 посетилаца. Интересовање публике било је огромно, упркос скупим картама.

Тадашња правила ФИБА делила су играче у две групе. Оне који су виши од 1.90 метара и оне који су нижи од ове висине. У пракси ово правило се ретко примењивало, па није ни на овом Европском првенству за кошаркаше. То је била велика предност за Литванију коју је тренирао Фрeнк Лублин, Американац литванског порекла који је са својих 2,01 и заиграо на овом турниру.

На овом такмичењу први пут су сви тимови били у једној групи. Свака репрезентација је одиграла по једну утакмицу са свим осталим тимовима. За победу су додељивана 2 бода, а за пораз 1 бод. Коначан пласман одређен је на основу ових бодова. Најважнији меч био је између Литваније и Летоније (37 : 36), две најбоље екипе на турниру. Тако је прво место освојила Литванија, друго Летонија, а треће Пољска. За најбољег играча проглашен је играч Литваније Mykolas Ruzgys , рођен као Michael Paul Rutzgis у САД, где је и научио да игра кошарку. Тако су Литванци америчког порекла и на овом такмичењу били одлучујући у победи своје кошаркашке репрезентације.



Коначан пласман:

1. Литванија

2. Летонија

3. Пољска

4. Француска

5. Естонија

6. Италија

7. Мађарска

8. Финска

Југославија није учествовала на Европском првенству за кошаркаше 1939, као ни на турнирима 1935. и 1937. године. Београдска дневна штампа није пратила утакмице у Каунасу. Међутим, баш исто време, 24. маја 1939, шира београдска публика упознала се са кошарком  када су на испред трибине на фудбалском игралишту „Југославије” (данашњи стадион „Рајко Митић” - „Маракана”) постављени импровизовани кошеви и кредом обележен терен за играње. Ту је одржан турнир београдских средњих школа. У финалу је Гимназија „Краљ Александар” победила је Трећу гимназију и освојила пехар краља Петра II Карађорђевића.

Кошаркашки тим Сокола из Београда одиграо је на Видовдан 28. јуна 1939. утакмицу са загребачким Соколима, и тада су поражени са великом разликом. На успон кошарке у Београду велики утицај имао је и прелазак Маријана Маржана из Соколског друштва „Загреб II”, који у престоницу долази децембра 1939. где у Соколском друштву „Београд X Матица”, где почиње на ради као тренер кошарке. Његов прелазак највише је био условљен политичким притисцима на Соколе у новоствореној Бановини Хрватској, јер су били изразито пројугословенски и либерално оријентисани.

Ипак, све су то и дање били само почеци кошарке у Југославији, која је у Европи имала већ три званична европска првенства и један олимпијски турнир.

За разлику од Литваније, која је на Европским првенствима 1937. и 1939. тријумфовала захваљујући играчима литванског порекла из САД, Југославија уопште није разматрала тај пут развоја своје кошарке. А потенцијал је постојао. Једн од свакако солидних играча био је и Никола Ник Лалић (1916-2001), дете српских емиграната из околине Огулина у Лици. Кошарком је почео да се активно бави још током студија од 1936. до 1938. када је играо за Охајо, а од 1938. до 1942. за Кливленд. Управо у Кливледну је упознао и Џесија Овенса, чувеног америчког атлетичара афро-америчког порекла познатог по медаљама које је добио на Олимпијади у Берлину 1936. године, са којим је остао дугогодишњи пријатељ. Ник Лалић је познат као један од организатора мисије „Халијард” 1944, да би после рата наставио кошаркашку каријеру. У сезони 1945/1946, такмичио се у екипи „Youngstown Bears” у Националној кошаркашкој лиги (НБЛ), која је касније прерасла у НБА лигу. Николин млађи брат Питер Лалић (1920-2008) такође је био кошаркаш, и најпре је у сезони 1945/1946. наступао за „Youngstown Bears”, а 1946. за „Cleveland Rebels”.


Коментари

Популарни постови са овог блога

IN MEMORIAM – Анка Вучковић (Ane Vuckovich) (1923-2023)

ОД КАДА И ЗАШТО СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК?

„СВЕТИ СИСОЈЕ НАД ГРОБОМ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ”, ФРЕСКА НА ЈУЖНОМ ЗИДУ ПРИПРАТЕ ЦРКВЕ МАНАСТИРА НИКОЉА ПОД КАБЛАРОМ