Савез
Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) званично је децембра 1936. примљен у ФИБА.
На тај начин соколска такмичења била су једина званична кошаркашка првенства
Југославије. За разлику од многих земаља у Европи, па и најближег суседства
(Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка, Италија), кошарка није имала много
поклоника у Југославији, која се није ни такмичила на европским првенствима пре
Другог светског рата (1935, 1937. и 1939), као ни на Олимпијади (1936).
Прво
званично домаће кошаркашко првенство Југославије у оквиру ССКЈ организовано је
у Борову (насеље у близини Вуковара) 28, 29. и 30. септембра 1940. године. У то
време Други светски рат је увелико разарао Европу, и сва међународна такмичења
су прекинута. Југославија је у то време била изван војних сукоба.
Кошаркашко
првенство у Борову одиграно је на иралишту предузећа „Бата”, фабрике која је производила
обућу. На такмичењу су учествовале мушке и женске екипе екипе из седам
соколских жупа: Београд, Карловац, Осијек, Петровград (данашњи Зрењанин), Сарајево,
Сушак и Загреб. Такмичило се укупно 170 сокола и соколица разврстаних у 15
екипа (чланови – 6, нараштајци – 5, чланице – 2, нараштајке – 2). Београдска
дневна штампа најавила је овај догађај, чиме се кошарка први први добила
прилику да у пољу дневних вести буде равноправна са осталим спортовима.
Кошарка
је у то време била развијенија у Загребу, него у другим деловима Југославије,
што се видело и по резултатима. Соколи Загреба били су први у категорији
чланова и нараштајаца, и нараштајки. Једно су чланице Сокола из Београда биле
прваци испред Загреба. Прелазни пехар победницима предао др Владимир Белајчић, заменик
старешине ССКЈ, а на трибинама је био и Иван Ковач начелник ССКЈ.
Милош Тимотијевић
Коментари
Постави коментар