ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ 1946. И ПРВА ТИТУЛА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ

 

После разарајућег Другог светског рата обновљене су многа спортска такмичења, па и европска кошаркашка првенства. Тако је 1946. у Женеви (Швајцарска), где је и седиште ФИБА, организовано Четврто европско првенство у кошарци за мушкарце. Све утакмице одигране су између 30. априла и 4. маја 1946. у једној дворани. Предратна пракса да домаћин првенства буде земља победник на претходном такмичењу није могла д се спроведе, јер је Совјетски Савез још у лето 1940. присајединио Литванију, као и Летонију и Естонију.

 


На првенству је учествовало укупно 10 екипа, а у финалу је кошаркашка репрезентација Чехословачке победила Италију (34 : 32), а у утакмици за треће место тим Мађарске екипу Француске (38 : 32). За најбољег играча (МВП) проглашен је Мађар Ференц Немет, док је набољи стрелац био Пољак Павел Сток. Оно што је занимљиво, на овом првенству је почела је употреба скок шута, што је први демонстрирао Италијан Ђузепе Стефанини. Победник првенства, репрезентација Чехословачке, имала је већ завидну кошаркашку традицију у предратном периоду. Били су оснивачи ФИБА, а на првом првенству 1935. заузели су треће место.

 

Коначни пласман екипа:

1. Чехословачка

2. Италија

3. Мађарска

4. Француска

5. Швајцарска

6. Холандија

7. Белгија

8. Луксембург

9. Пољска

10. Енглеска

 


Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) није учествовала на овом такмичењу, настављајући лошу традицију из предратног периода. Кошарка се тек развијала, а 1945. одиграно је прво домаће првенство, заправо турнир. Екипе су формиране по федеративним републикама и покрајинама, уз додатак армијске екипе (Србија, Војводина, Хрватска, Македонија, Југословенска армија). На крају је Југословенска армија била првак. Следеће 1946. првенство су играли клубови, а прва је била Црвена звезда.

 

Југославија (ФНРЈ) је 1946. ипак играла међународне утакмице у оквиру Балканско-средњоевропских игара у Букурешту (Румунија). Очекивано прва је била Бугарска, друга Румунија, трећа Југославија, а четврта Албанија. У суштини ово је било такмичење источноевропских комунистичких земаља, и није имало неки већи значај у међународним оквирима. Ипак, то је било прво послератно такмичење на којем је учествовала кошаркашка репрезентација Југославија после првих утакмица из 1938. године.

Милош Тимотијевић

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

IN MEMORIAM – Анка Вучковић (Ane Vuckovich) (1923-2023)

Слика
 Анка и Звонко Вучковић у Америци Књиге имају свој животи и посебним путевима долазе до читалаца. Иако је почетна намера сваког аутора да њихова дела допру до што ширег круга људи, у највећем броју случајева то није тако. Нарочито у савремено доба када су тиражи свега неколико стотина примерака, број објављених дела из свих периода историје велики (са радовима публициста и историјским романима још већи), а буџет слободног времена публике која уопште чита књиге академске историографије све мањи. Али, увек постоји макар једна особа којој је књига важна, са симболичном вредношћу на коју аутор уопште није мислио.   Управо је то била судбина монографије „Звонко Вучковић (1941-1944) : ратна биографија : расправа о проблемима прошлости и садашњости” (2015), писане с циљем да се осветли личност једног истакнутог команданта ЈВуО, регионалне целине у којој деловао и одговори на питања о антифашистичком карактеру отпора покрета отпора којем је припадао на нивоу Србије и Југославије.   Нед
Прикажи све

ОД КАДА И ЗАШТО СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК?

Слика
  Дан државности увек је званично сећање на прошлост, нормирано идеолошким приоритетима. Током 19. века (у епохи Обреновића), централни национални празник Србије биле су Српске Цвети, датум подизања Другог српског устанка 1815. године. После суровог убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић 1903. нови краљ Петар I Карађорђевић суспендовао је већ у јуну све званичне празнике свргнуте династије, и за државни празник прогласио свој рођендан. Стицајем околности 1904. обележавана је стогодишњица Првог српског устанка, тако да је било логично да нови национални празник постане Сретење, дана када је Карађорђе 14. фебруара 1804. у Орашцу одржао збор који се узима као тренутак подизања устанка (датум је истакао историчар Љубо Ковачевић). Престоница је 14. фебруара 1904. свечано украшена, као када су у ранијим годинама празноване Српске Цвети, али збор у Орашцу није проглашен за национални празник, нити му је додељено истакнуто место у комеморативним свечаностима. Иако су то многи
Прикажи све

„СВЕТИ СИСОЈЕ НАД ГРОБОМ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ”, ФРЕСКА НА ЈУЖНОМ ЗИДУ ПРИПРАТЕ ЦРКВЕ МАНАСТИРА НИКОЉА ПОД КАБЛАРОМ

Слика
Никоље под Кабларом најстарији је манастир у Овчарско-кабларској клисури. Први помен забележен је у османском попису из 1476. године, што говори да је манастир средњовековног порекла. Храм никада није рушен, наос је осликан 1587, а припрата 1637. године. Свети Сисоје (†429) био је ранохришћански египатски пустињак, ученик Светог Антонија, једног од утемељитеља анахоретског монаштва. После вишедеценијске аскезе Свети Сисоје је поседовао ванредно монашко искуство, велики углед и дар чудотворења. Ословљаван је као „ава”, што је арамејска реч за духовног оца. Прославља се 6. јула по јулијанском календару, а 19. јула по грегоријанском. Један део његових моштију налази се у манастиру Светог Василија Острошког. Историјски извори о животу овог светитеља веома су штури и сведени на елементе карактеристичне за хагиографије многих других пионира хришћанског пустиножитељства. На исти начин може се окарактерисати и присуство његовог лика у уметности православног истока до пропасти Византије (1453).
Прикажи све