КОШАРКА НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА У БЕРЛИНУ 1936.

Иако је кошарка још 1904. први пут демонстрирана на олимпијским играма, она тек на Олимпијади у Берлину 1936. постаје званична такмичарска дисциплина. Све утакмице одржане су између 7. и 14. августа 1936. у Берлину на отвореним теренима. Експериментисало се са травнатим и земљаним подлогама, теренима за тенис, што је створило много проблема када је падала киша. На такмичење су се пријавиле чак 23 репрезентације, што је кошарку учинило највећим турниром у тимским спортовима. Пред такмичење повукле су се Мађарска и Шпанија повукле, тако да је учествовао укупно 21 тим: САД, Перу, Канада, Филипини, Мексико, Швајцарска, Чиле, Јапан, Италија, Уругвај, Пољска, Естонија, Чехословачка, Летонија, Бразил, Египат, Кина, Немачка, Белгија, Француска и Турска.

 


Репрезентација САД била је неприкосновена и победила је у финалу Канаду. Треће место заузео је Мексико који је победио Пољску. Медаље је поделио Џејмс Нејсмит, човек који је 1891. и измислио кошарку проналазач кошарке, што је било велико признање. На целом турниру доминирале су екипе из Северне и Јужне Америке.

 


Југославија није имала кошаркашку репрезентацију, нити је овај спорт у нашој био нарочито познат. Међутим, на Олимпијске игре у Берлину отишло је и пуно професора физичког васпитања из Југославије, који су први пут могли да виде кошаркашке утакмице. Многи су били импресионирани кошарком, што их је мотивисало да по повратку у земљу крену у пропагирање за њих новог спорта који је одавно био присутан у многим земљама. Соколи Краљевине Југославије примљени су у ФИБА децембра 1936, што је додатно помогло ширењу кошарке.

 


Београдска дневна штампа није пратила овај турнир, али ипак забележила да је репрезентација САД освојила златну медаљу у „баскет-балу”. Ипак, то је била информација која се саопштавала у рублици „мале вести”, јер су остала олимпијска такмичења добијала много више простора. Али, ни Олимпијада није могла да се „такмичи” са вестима из домаћег и међународног фудбал, што је била најинтересантнија тема о којој су писали новинари.





Милош Тимотијевић


Коментари