Династички бракови никада нису само приватан чин, што је нарочито било изражено у прошлости. У питању су били политички потези првог реда који су требало да усмеравају државну политику. Често на дужи период.
Краљ Александар Обреновић (1876-1903) од самог ступања на престо био је изложен снажном притиску да својим браком учврсти положај Србије у европским односима. Династички брак са неком од једном од угледних европских принцеза допринео би јачању међународног положаја Краљевине Србије.
Постојале су многе комбинације са принцезама са Балкана, Русије, али и из немачких или аустријских аристрократских кућа. Евентуални брак краља Александра Обреновића са неком германском принцезом значио би и политичко зближавање са Немачком и Аустро-угарском. Не треба заборавити да су и друге балканске монархије у то време имале немачке династије (Румунија, Бугарска и Грчка).
Међу озбиљним кандидаткињама за нову српску краљицу била је и и принцеза Александра од Schaumburg-Lippe, припадница једне од мањих, али поштованих немачких династија. Краљ Милан Обреновић посебно се заложио за овај брак уз велику помоћ аустроугарског и немачког цара. У пролеће 1900. све је изгледало тако да је овај брак веома известан, а са њим се наводно слагао и сам краљ Александар Обреновић. Испоставило се да је то био само тактички потез.
Постојале су и одређене политичке и религијске препреке овом браку. Принцеза Александра била је лутеранске вероисповести, што је у православној Србији изазивало забринутост међу политичким круговима. Црква и јавност очекивали су да краљ потврди стабилност у својој конфесионалној припадности.
Дипломатски аспекти додатно су компликовали ситуацију. Велике силе Европе пажљиво су надгледале сваку могућу брачну комбинацију српске династије, а предлози о принцези Александри изазивали су мешовите реакције. Русији се свакако није допадало да се Србија династички веже за германски свет.
Међутим, на крају су личне склоности краља Александра биле су пресудне. Његова љубав према Драги Машин (1866-1903) и већ формирана интимна веза са њом, у контексту династичких и политичких очекивања, направила је нерешиву тензију између јавног дуга према држави и приватне жеље.
На запрепашћење јавности и свога оца краља Милана, који је већ планирао веридбу свога сина са немачком принцезом, догодило се нешто неочекивано. Краљ Александар је управо 1900. верио своју љубавницу удовицу Драгу Машин. Ускоро је уследило и венчање, а кум је био нико други него руски цар прко свог изасланика.
Међутим, ко је била Alexandra Prinzessin von Schaumburg-Lippe (09.06.1879 - 05.01.1949)?
Породица Schaumburg-Lippe убраја се у ред мањих немачких династија, али управо у том „средњем племству“ огледа се њена посебна улога. Није имала моћ великих династија попут Хоенцилерна или Хабзбурга, али је била довољно утицајна да учествује у немачким савезима, чувајући статус и идентитет једне од најмањих кнежевина Европе.
Корени ове куће воде до грофова од Шаумбурга, који су у средњем веку владали деловима данашње Доње Саксоније и Северне Рајне-Вестфалије. Поделом грофовије 1640. године формирана је нова линија – Schaumburg-Lippe, са седиштем у граду Bückeburg.
Историјски успон долази 1807. године, када је грофовија уздигнута у кнежевину (Fürstentum Schaumburg-Lippe) као чланица Наполеоновог Рајнског савеза. Од 1871. године ова мала држава постала је део Немачког царства, задржавајући суверени статус упркос својој скромној величини: тек око 340 km² и 50–80 хиљада становника у 19. веку. Њена престоница, Bückeburg, смештена између Хановера и Оснабрика, била је не само административни центар већ и живо културно средиште – познато по дворским концертима и меценству музике.
Посебност Schaumburg-Lippe огледала се у чињеници да је, иако малена, неговала либерални дух: већ 1868. уведен је модеран устав, који је грађанима гарантовaо релативно широка права. Тај елемент политичке културе издвајао је ову кнежевину од многих већих и утицајнијих држава немачког простора.
Први светски рат означио је крај старог поретка – 1918. последњи кнез абдицирао је заједно са свим другим немачким владарима. Кнежевина је претворена у Слободну државу Schaumburg-Lippe у оквиру Вајмарске републике, а династија је наставила да живи као угледна аристократска породица.
Према доступним подацима принцеза Александра никада се није удавала.
Милош Тимотијевић
Коментари
Постави коментар