Надежда Петровић потицала је из породице у којој је родољубље било начин живота, а служба народу породична дужност. Снага њене личности, грађанска храброст и национални идеализам имали су дубоке корене у породици њене мајке, Милеве Зорић, рођене Милетић.
Средином XIX века, око 1850. године, Надеждин деда Павле Зорић (1826–1880) оженио се Драгињом (Драгом) Милетић (1832–1872) из Мошорина, која је припадала једној од најугледнијих српских породица у јужној Угарској. Њен отац, Симеон (Сима) Милетић (1801–1879), и мајка Теодосија (Тода) Рајић (1805–1843) имали су седморо деце — три сина и четири ћерке. Из тог бројног дома потекла су имена која су обележила историју српског XIX века. Најстарији син, Светозар Милетић (1826–1901), постао је вођа српског либералног покрета, новинар, политичар и симбол отпора мађаризацији, док је његов млађи брат Ђорђе Милетић (1833–1909) био једна од важних фигура у политици и јавном животу, најпре међу Србима, а затим и у Бугарској. Трећи брат, Павле, био је лекар који је живео у Крајови.
Светозар Милетић (1826–1901) био је једна од најзначајнијих личности српског XIX века — правник, новинар, говорник и вођа српског либералног покрета у Угарској. Школовао се у Новом Саду и Братислави, а у револуцији 1848. године борио се у српској војсци против Мађара. Био је у више наврата градоначелник Новог Сада, уређивао је чувени лист „Застава“, да би 1869. основао Српску народну слободоумну странку, коју су снажно подржали Срби унутар Аустро-Угарске монархије. Више пута биран је за посланика у Угарском сабору, а због своје политичке активности ухапшен је 1876. и осуђен на шест година робије у монтираном процесу. У затвору претрпео је физичка и психичка злостављања, након чега се никада више није активно политички ангажовао.
По много чему Светозар Милетић био је личност која је обликовала једну епоху. Његов утицај ширио се далеко изван политике, јер је постао морални и духовни узор свим Србима у Хабзбуршкој монархији. Као новинар и уредник, као говорник и политички вођа, Милетић је афирмисао идеју националне слободе кроз либерални национализам, у коме слобода појединца није искључивала дужност према заједници. политички прогони и године проведене у затвору створили су од њега симбол националне жртве — фигуру мученика слободе. Његово име постало је синоним за непоколебљивост српске политичке идеје у доба када је слобода имала цену личне жртве.
Тај лик хероја и страдалника имао је дубок одјек у биографији Надежде Петровић. Још као ученица на основу фотографије направила је портрет свог славног рођака. Пре него што је 1898. кренула у Минхен на школовање, са мајком је у Новом Саду посетила Милетића. Касније, у свом чувеном говору у Београду 1908. године, поводом Анексионе кризе, Надежда је позвала на јединство српског народа, и цитирала Милетића у вези положаја српског народа после Берлинског конгреса 1878. године. У Надеждином речима могао се препознати одјек његове реторике и непоколебљиве вере у снагу националне свести.
Светозарев утицај на породицу Петровић наставио се и преко његове ћерке, Милице Милетић (1859–1944), која је, као и отац, деловала у јавном животу. Као новинарка и политичка активисткиња, удала се за Јашу Томића (1856–1922), једног од најистакнутијих српских политичара у Угарској. Њих двоје су наставили борбу за српске националне циљеве, али и за друштвену еманципацију. Јаша Томић је 1898. године био кум и крстио најмлађе дете Димитрија и Милеве Петровић, дечака који је добио име по Растку Немањићу — што је у то време било ретко и смело име, као знак духовне обнове и симболичке везе са средњовековним наслеђем. Управо ће тај дечак, Растко Петровић, касније постати један од најзначајнијих модерних српских писаца.
У тој сложеној породичној мрежи Милетића, Зорића и Петровића спајају се три велике струје српске културе XIX века — грађански либерализам, национализам и модерна уметност. Надежда Петровић је из тог наслеђа баштинила више од славних имена својих рођака: понела је осећај за националну слободу и индивидуална права, одговорност према народу, веру у културу као облик слободе и спремност да личним делом посведочи вредности за које се њени преци борили.
📖 НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ
др Милош Тимотијевић
Службени гласник, Београд (2025), 276 стр.
ISBN 978-86-519-3185-0
#NadezdaPetrovic #SvetozarMiletic #RastkoPetrovic #MilevaZoric #SrpskaKultura #SrpskaUmetnost #SrpskoGradjanstvo #Istorija #ZenskoObrazovanje #SlužbeniGlasnik
Коментари
Постави коментар