Žak Lakarijer, GRČKO LETO : JEDNA SVAKIDAŠNJA GRČKA OD ČETIRI HILJADE GODINA, Karpos, Loznica, 2012.

Žak Lakarijer (Jacques Lacarrière, 1925-2005), francuski pisac, pesnik, filozof, esejista, kritičar, novinar i prevodilac, decenijama je putovao i zapisivao svoje impresije o Grčkoj, koju je strasno voleo. Ne nekakvu knjišku, mitsku Heladu, mada i tome govori, već stvarnu Grčku iz sredine XX veka, njene prelepe, ali i surove predele, kao i ni malo savršene ljude. Od prašnjavih putnika u razdrndanim autobosima, ili sa ubljuvanih brodskih paluba, do stanovnika učmalih palanki i beskrajno siromašnih sela. Nije propustio ni osvrt na pravoslavno monaštvo (Meteori i posebno Atos), sa svim svojim negativnostima, ali i uz iskreno poštovanje prema smirenju i mudrosti istinskih podvižnika koje zapadnjačko oko u najvećem broju slučajeva previđa. Lakarijer je sa puno emocija pisao o grčkim ljudima, koji su bili puni života i snažno vezani za svoju zemlju sa bogatom tradicijom, kao i predele u kojima žive. Višemilenijumsko kulturno nasleđe pronalazio je ne u hladnim ruševinama, već u jeziku savremene Grčke, njenim običajima, toponima i kolektivnim mitskim predstavama.

Lakarijerova putovanja bila su svojevrsno hodočašće, a tako se i ponašao. Na put je retko polazio sa dovoljno novca da se potom i vrati u rodnu Francusku. Zato je njegov boravak u Grčkoj bio lišen bilo koje udobnosti, tako dragih modernim turistima, i uglavnom je živeo od dobrote ljudi, često spavao na otvorenom prostoru, putovao bez karti, hranio se u siromaćnim tevernama, a najviše živeo od iskrenog gostoprimstva. Njegov boravak u Grčkoj bio je avantura, sa uvek novim iznenađenjima i neprekidnoj neizvesnosti. Putopis o Grčkoj je nastao jer je voleo tu zemlju, a ne iz potrebe da se napravi nekakvo akademsko ili naučno delo. Dok je pisao Lakarijer nije mario za popularnost, niti književne pohvale, kao ni to da bude na dobrom glasu, ili da iza sebe ostavi nekakav važan trag. Lakarijer je prvi put u Grču doputovao 1947, i sa manjim prekidima dolazio je do 1966. godine. Tokom pedrioda „pukovničkog režima” (1967-1974), zapravo perioda vojne diktature, nije dolazio u svoju voljenu Heladu, ali se aktivno borio za povratak demokratije. Krajem sedamdesetih ponovo je došao, kao i početkom osamdesetih, ali to je već bila jedna druga zemlja, koja je doživela mnoge izmene usled modernizacije i pozapadnjačenja. Кnjiga „Grčko leto” prvi put je objavljena 1976. godine i donela je Lakarijeru svetsku slavu. Srpsko izdanje njegove knjige pd nazivom: GRČKO LETO : JEDNA SVAKIDAŠNJA GRČKA OD ČETIRI HILJADE GODINA (prevod - Jelena Stakić), iz 2012. godine, godine sadrži dopune iz kasnijih Lakarijerovih putovanja. Pisao je sa puno zanosa o Grčkoj jer je voleo njenu raznoliku stvarnost, beskrajnu lepotu koja se meša za velikim siromaštvom, što mu nije smetalo da se uvek iznova oduševljava ovom zemljom i njenim ljudima. Nije preskočio ni veze sa ženama, nije kritikovao ni one koji imaju drugačiju praksu, uključujući i monahe, iako se klonio takvih iskustava. Zapamtio je pouku sa Atosa da greh tela postoji i među kaluđerima, ali da je ipak manje strašan od gordosti i sumnje u Spasenje. Lakarijer je zato otvoreno prezirao malograđanštinu, koju je često susretao kod grčkih buržuja, a naročito je osuđivao uplitanje zapadnih sila u politički život moderne Grčke. Žak Lakarijer nije bio vernik, već neskriveni agnostik, i za njega bi se iz pozicije verujućeg pravoslavnog hrišćanina moglo reći da je bio „prosvećeni ateista”. To je i razlog što je Lakarijer često zalazio u područja duhovnosti, o čemu u „Grčkom letu” ima puno zapisa, počev od pravoslavnog hrišćanstva, preko osvrta na antička božanstva, do mistike drevnih religioznih rituala čije je tragove video i u živoj stavrnosti. Lakarijer se čitavog života vraćao u Grčku koju je bezmerno voleo, a testamentom je odredio da mu se telo spali i pepeo razveje po obalama ostrva Cespes. Svi koji su posetili i vole Grčku možda bi trebalo da pročitaju ovu knjigu, ili makar jedan njen deo, jer je to ne samo priča o Heladi, već i istoriji Balkana, u kojoj se na trenutak može sagledati sudbina ostalih naroda sa ovog prostora.

Miloš Timotijević