СЦЕНА ИЗ АПОКАЛИПСЕ У ТРПЕЗАРИЈИ МАНАСТИРА ДОХИЈАР НА СВЕТОЈ ГОРИ „Гледао сам како отвара шести печат. Био је велики земљотрес. Сунце је поцрнело као костријет од козје длаке, цео месец је постао крвав, а звезде на небу пале на земљу” (6,12-13).
Као и за друге манастире на Светој Гори и за ознивање Дохијара нема
писаним трагова. Према усменом предању њега је у 10. веку основао свети Јефтимије, ученик Атанасија
Атонског, и братственик Велике лавре, у којој је био општепознат као подрумар
(дохијар). Отуда и име манастиру, Дохијариу значи Подрумарев. Постоје и друга тумачења речи „дохеон“ (посуда, пријатно боравиште, манастирска остава). У сваком случају према сачуваним документима из 1030. године Дохијар је познат под
садашњим именом. Његови први велики добротвори су били цареви Михаило VII Дука
са мајком Евдокијом (1071-1078) и Нићифор Вотанијат (1078-1081). Током XIV веку
ослонац манастиру били су византијски цар Јован V Палеолог и српски цар Душан.
У време великих османских освајања на Балкану, током петнаестог и у првој половини XVI века, манастир Дохијар је у великој кризи, и то је време опадања. Од средине XVI
века манастир обнавља свештеник Георгије из Једрена, који је међу влашким војводама пронашао заштитнике Дохијара. Ново
страдање манастира наступило је у време грчког устанка 1821. године.
Током XVI
века, у време велике обнове, манастир Дохијар је добио и фреске које су сачуване до наших дана.
Међу њима су веома занимљиве оне које се налазе у трпезарији и приказују сцене догађаја описаних у Књизи Откривења
(Апокалипса) Светог Јована Богослова. Сцене Апокалипсе насликане у
трпезарији имале су задатак
да монасима помогну у одржању побожног расположења током размишљања ао смрти и пропасти овога света.
Сцене из Апокалипсе у Дохијару настале су у периоду 1560-1564, поређане су хронолошким
редом и стварају кружну композицију дуж периметра трпезарије. Циклус почиње са 12 сцена постављених десно
(западно) од главног улаза, а преосталих девет налази се лево од улаза, на источној страни. Серија
гравура „Апокалипса” Албрехта Дирера (1471-1528) имале су
велики утицај и на зидне
приказе у трпезарији манастира Дионисијат, које имају и своје посебне особености, који су произашли из многих предања и
оригиналних тумачења. Искуство људи из 20. века у овим
сценама проналази нуклеарне експлозије и друга модерна оружја.
Веома је карактеристична осма сцена у овом низу - „Пета труба”
(9,1-12):„И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу и
даде јој се кључ од дубине бездана, И отвори дубину бездана, и изиђе дим из
дубине као дим зажарене пећи и помрачи се сунце и ваздух од дима из бездана. А
из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт
скорпије на земљи” (9,1-3).
http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=26
https://www.grekomania.com/attractions/monasteries/2461-dochiar
http://www.isihazm.ru/?id=384&iid=286
https://holymountain.omeka.net/exhibits/show/holy-mountain/catalogue/frescoes-of-apocalypse
https://popantofi.com/най-голямата-загадка-на-света-гора/
http://patepis.com/?p=90888
http://fondmg.ru/archives/1481
https://prijateljboziji.com/најстарије-слике-апокалипсе/
https://en.wikipedia.org/wiki/Apocalypse_(Dürer)
Коментари
Постави коментар