МАНАСТИР ДОХИЈАР НА СВЕТОЈ ГОРИ - СЦЕНЕ ИЗ АПОКАЛИПСЕ НА ЗИДУ ТРПЕЗАРИЈЕ

 

СЦЕНА ИЗ АПОКАЛИПСЕ У ТРПЕЗАРИЈИ МАНАСТИРА ДОХИЈАР НА СВЕТОЈ ГОРИ „Гледао сам како отвара шести печат. Био је велики земљотрес. Сунце је поцрнело као костријет од козје длаке, цео месец је постао крвав, а звезде на небу пале на земљу” (6,12-13).

Манастир Дохијар на Светој Гори (Δοχειαρίου), слави Сабор светог Архангела Михаила (8/21. новембар). То је заправо први манастир на југозападној обали Атоса после насеља Урануполиса, јер су манастири Зограф и Констамонит далеко од мора, сакривени брдима. Зато је Дохијар подигнут је на уској тераси изнад морске обале, уоквирен одбрамбеним зидом изнад кога се уздиже висока кула.

 

Као и за друге манастире на Светој Гори и за ознивање Дохијара нема писаним трагова. Према усменом предању њега је у 10. веку основао свети Јефтимије, ученик Атанасија Атонског, и братственик Велике лавре, у којој је био општепознат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру, Дохијариу значи Подрумарев. Постоје и друга тумачења речи „дохеон“ (посуда, пријатно боравиште, манастирска остава). У сваком случају према сачуваним документима из 1030. године Дохијар је познат под садашњим именом. Његови први велики добротвори су били цареви Михаило VII Дука са мајком Евдокијом (1071-1078) и Нићифор Вотанијат (1078-1081). Током XIV веку ослонац манастиру били су византијски цар Јован V Палеолог и српски цар Душан.

 

 

У време великих османских освајања на Балкану, током петнаестог и у првој половини XVI века, манастир Дохијар је у великој кризи, и то је време опадања. Од средине XVI века манастир обнавља свештеник Георгије из Једрена, који је међу влашким војводама пронашао заштитнике Дохијара. Ново страдање манастира наступило је у време грчког устанка 1821. године.

 

Током XVI века, у време велике обнове, манастир Дохијар је добио и фреске које су сачуване до наших дана. Међу њима су веома занимљиве оне које се налазе у трпезарији и приказују сцене догађаја описаних у Књизи Откривења (Апокалипса) Светог Јована Богослова. Сцене Апокалипсе насликане у трпезарији имале су задатак да монасима помогну у одржању побожног расположења током размишљања ао смрти и пропасти овога света.

 

Сцене из Апокалипсе у Дохијару настале су у периоду 1560-1564, поређане су хронолошким редом и стварају кружну композицију дуж периметра трпезарије. Циклус почиње са 12 сцена постављених десно (западно) од главног улаза, а преосталих девет налази се лево од улаза, на источној страни. Серија гравура „Апокалипса” Албрехта Дирера (1471-1528)  имале су велики утицај и на зидне приказе у трпезарији манастира Дионисијат, које имају и своје посебне особености, који су произашли из многих предања и оригиналних тумачења. Искуство људи из 20. века у овим сценама проналази нуклеарне експлозије и друга модерна оружја.

 

Веома је карактеристична осма сцена у овом низу - „Пета труба” (9,1-12):„И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу и даде јој се кључ од дубине бездана, И отвори дубину бездана, и изиђе дим из дубине као дим зажарене пећи и помрачи се сунце и ваздух од дима из бездана. А из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт скорпије на земљи”  (9,1-3).

 

http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=26

https://www.grekomania.com/attractions/monasteries/2461-dochiar

http://www.isihazm.ru/?id=384&iid=286

https://athosweblog.com/2010/10/17/1126-dionysiou-the-portico-part-5-day-2-nr-16/

https://holymountain.omeka.net/exhibits/show/holy-mountain/catalogue/frescoes-of-apocalypse

https://popantofi.com/най-голямата-загадка-на-света-гора/

http://patepis.com/?p=90888

http://fondmg.ru/archives/1481

https://prijateljboziji.com/најстарије-слике-апокалипсе/

https://en.wikipedia.org/wiki/Apocalypse_(Dürer)