За генерацију српских интелектуалаца којој је припадала, национализам није имао данашње значење. У њено време то је била идеја слободе, модерности и културне еманципације – покрет ка европеизацији и духовном уздизању нације, а не затварање у паланачке оквире.
Иако није била усамљена у својим ставовима, Надежда се издвајала као личност која је одражавала дух Србије с краја XIX и почетка XX века. Као сликарка и културна активисткиња, спајала је свој таленат са стремљењем за колективним напредком нације. За њу је национализам био покретачка идеологија деловања – не теорија, већ начин живота.
Почетком XX века национализам у Европи означавао је тежњу ка политичкој и културној слободи, економском јачању и културном уздизању народа. За младу српску интелигенцију, укључујући Надежду, био је пут ка модерности и просвећености. Међутим, Други светски рат изместио је његово значење, претварајући национализам у симбол искључивости и насиља, док је његова првобитна либерална суштина – слобода и културна еманципација – потиснута
У свом изворном облику, национализам није био само политика, већ културни покрет који је повезивао интелектуалце и уметнике. Тако је Надежда својим стваралаштвом визуализовала националне вредности и претварала их у универзални језик културе. Тежња за еманципацијом националне културе у њеном случају постала је средство духовног јединства са Европом и светом, а не идеолошке изолације у преживелом традиционализму. Управо тај космополитско-модернистички вид националне културе био је суштина Надеждиног уверења да истински патриотизам подразумева отвореност, а не постављање граница.
Надежда је била екстровертна, спремна да се с пуним жаром препусти новим идејама. Њен ентузијазам и жеља за променом понекад су деловали импулсивно, али су у ствари одражавали јасну визију националне модернизације.
За Надежду, национализам је био лични и морални позив, а не салонска поза и парола на митинзима. Љубав према народу исказивала је делом – сликама, радом и пожртвовањем. Национализам је за њу био пут ка културном уздизању, повезивању са модерним светом и достојанству човека – не средство изолације или доминације. Тако је постала симбол уметности у служби заједнице, а не идеологије.
📖 НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ
др Милош Тимотијевић
Службени гласник, Београд (2025), 276 стр.
ISBN 978-86-519-3185-0
#NadezdaPetrovic #ŽeneKojeSuMenjaleSvet #SrpskaAvangarda #ModernaSrbija #nacionalizam #modernizacija #istorijaumetnosti #službeniglasnik
Коментари
Постави коментар