Данас је сасвим јасно да AI не мења само брзину историјског истраживања, већ задире у начин на који се у историографији долази до налаза, гради доказ и образлаже тумачење.
Осма конференција о дигиталној хуманистици и дигиталној историји, под насловом AI through History, History through AI, добро означава промену која је већ у току у историјским дисциплинама. Вештачка интелигенција више се не појављује само као помоћ при претрази, OCR-у, превођењу, сажимању или обради грађе. Она све јасније улази у само средиште историографске методе.
Донедавно је главно питање дигиталне историје било како доћи до више извора, како их брже претражити и како их технички обрадити. Данас је питање знатно сложеније: како проверити машински резултат, како описати поступак рада, како цитирати AI-посредовану анализу и како сачувати разлику између алата и тумачења.
Историографија не може прихватити машински резултат као налаз само зато што делује уверљиво. AI може препознати образац, предложити везу, сажети корпус, издвојити појмове, упоредити текстове или повезати податке. Али историјски смисао не настаје самим тим што је неки систем произвео језички уредан одговор.
Машински резултат није историографски закључак.
Зато употреба AI у историји тражи строжу методолошку дисциплину него што се често претпоставља. Потребно је знати који су извори ушли у обраду, каква су ограничења корпуса, шта је алат заиста урадио, где почиње интерпретација и ко за њу преузима одговорност.
Што су алати моћнији, то је мање простора за наивну употребу.
AI може бити изузетно користан у раду са великим корпусима, дигитализованом штампом, архивским материјалом, библиографијама, сликама, табелама и повезаним подацима. Али управо зато мора бити укључен у јасан и проверљив истраживачки поступак. У супротном, брзина лако постаје замена за проверу, а уверљив стил за доказ.
За историографију је пресудно да сачува оно што је држи у научном регистру: критичко читање извора, контекстуализацију, проверу, аргументацију и одговорност за тумачење. AI може проширити рад историчара, али не може уместо њега преузети историјски суд.
Зато расправа о AI у историјским дисциплинама није споредна техничка тема. Она отвара питања ауторства, метода, цитирања, проверљивости и граница тумачења.
Значај конференције AI through History, History through AI није у томе што најављује још један користан алат за историчаре. Њен значај је у томе што показује да AI већ мења услове под којима се у историографији утврђује налаз, гради доказ и образлаже тумачење.
Милош Тимотијевић
објављено на фајсбук профилу 9. јула 2026.
Коментари
Постави коментар