Више од 200 економиста, истраживача и стручњака из области вештачке интелигенције потписало је 13. јула заједничку изјаву под насловом „We Must Act Now“. Међу потписницима је и 16 добитника Нобелове награде, као и људи из водећих универзитета и AI компанија.
Када се у истој иницијативи нађу Дарон Аџемоглу, Џозеф Стиглиц, Мајкл Спенс, Пол Кругман, Бен Бернанке, Сајмон Џонсон, Кристофер Писаридис, Пол Милгром, Џорџ Акерлоф, Филип Агион и Питер Хауит, онда то није још једно успутно упозорење о технологији. То је знак да се о AI више не може говорити само као о иновацији, алату или тржишној прилици.
Суштина иницијативе није у новој прогнози о „нестанку послова“. Таквих прогноза има довољно, често су грубе и лако постају сензационалистичке. Много је важније то што потписници траже да се економске и друштвене последице AI истражују одмах, пре него што се нови односи моћи, рада и знања учврсте као готова ствар.
AI не мења само број радних места. Мења садржај самих занимања, распоред прихода, преговарачку моћ запослених, образовање, критеријуме стручности, јавну управу, медије, науку и културу. Посебно је важно ко ће контролисати податке, инфраструктуру и знање на којима ће нови системи почивати.
Зато друштвене науке не смеју да касне.
Потребно је пратити како се мењају задаци унутар истих занимања; како се прерасподељују приходи и моћ одлучивања; како AI утиче на образовање и професионално напредовање; и како се подаци, инфраструктура и знање концентришу у рукама малог броја компанија.
За историографију је посебно важно да се избегне механичко поређење са ранијим индустријским револуцијама. AI не замењује само физички рад. Он улази у администрацију, образовање, медије, науку, архиве, музеје и производњу симболичких садржаја. Дакле, улази у области у којима се не обрађују само информације, већ се обликује друштвена стварност.
Зато истраживачки приоритет не може бити само бројање укинутих радних места.
Много важније постаје питање како AI мења аутономију професија, критеријуме стручности и институционалну одговорност. У науци, образовању, архивима и музејима губитак стручне контроле не мора одмах да се види у економским показатељима. Али може дубоко променити начин на који се знање производи, проверава, чува и преноси.
Због тога је ова иницијатива важна и за друштвене и хуманистичке науке. Она упозорава да AI није само питање продуктивности и технолошког напретка. То је питање друштвене моћи, институција, професионалне одговорности и контроле над знањем.
Последице AI не треба чекати као нешто што ће се једног дана само показати. Треба их истраживати сада, док још постоји простор да се разумеју, усмере и ограниче.
Милош Тимотијевић
објављенона фејсбук профилу 14. јула 2026.
Коментари
Постави коментар