РЕЧИ КОЈЕ ОБЛИКУЈУ СВЕТ: ПРОСВЕТИТЕЉСТВО, ИНКВИЗИЦИЈА И ДИГИТАЛНА ИСТОРИЈА

Пре него што се промени поредак, често се промени језик којим људи тај поредак описују.

Зато историја значења није споредна тема. Када речи као што су разум, слобода, народ, напредак, вера, јерес или револуција почну да улазе у нове везе, пред нама није само промена речника. То је знак да се мења начин на који једно друштво замишља власт, истину, правду, припадност и будућност.

На конференцији DH2026 представљен је рад „Ahead of Their Time? Modelling Semantic Change and Conceptual Innovation in 18th-Century France“, који потписују истраживачи са Оксфорда, Сорбоне и École Normale Supérieure. У средишту пажње је Француска XVIII века, простор просветитељства, рационализма, критике старих ауторитета и постепеног преобликовања политичког и друштвеног речника.

То је свет у коме речи више нису само опис стварности. Оне постају средство борбе око тога шта је разумно, природно, праведно, напредно или законито.

Питање које овакав приступ отвара врло је важно: може ли се у великом корпусу текстова открити тренутак када стара реч почиње да ради нови историјски посао?

Дигитални модели ту не замењују историчара. Али могу да покажу места на којима се нешто у језику помера. Реч почиње да се јавља уз нове актере, у новим жанровима, поред нових противника, у другачијим политичким или верским ситуацијама. На први поглед ситна промена. У историјском смислу, понекад врло важан траг.

Таква анализа може да уочи ране, још нестабилне употребе неког појма. Може да покаже разлику између ученог, административног, полемичког и популарног језика. Може да открије регионалне разлике, необичне ауторе или тренутак када ново значење више није изузетак, већ постаје доминантно.

Али ту почиње опрез. Промена положаја речи у математичком моделу није доказ да се променио појам. До тога може доћи због промене жанра, састава корпуса, OCR грешака, већег броја текстова једног аутора или неравномерно сачуване грађе. Машина може да покаже сигнал. Историчар мора да докаже значење.

Зато се истраживање на крају увек враћа конкретној реченици. Ко употребљава појам? У ком жанру? У којој институцији? Против кога или чега? Да ли је употреба похвална, осуђујућа, иронична, полемичка? Да ли је реч заиста добила ново значење или се само нашла у новом тематском окружењу?

У истој сесији представљен је и рад о синтаксичко-семантичком моделовању средњовековних инквизиторских регистара. То додатно показује колико се поље померило. Дигитална историја више се не зауставља на претрази, OCR-у и сажимању. Она улази у сложене корпусе у којима значење зависи од правног, верског и институционалног контекста.

То је осетљив простор. Инквизиторски регистри нису само низ исказа. Они су производ поступка, притиска, институције, страха, верског језика и правне форме. Ако се такав материјал обрађује рачунарским моделима, онда није довољно знати шта је у тексту речено. Мора се знати како је исказ настао, ко га је бележио, под којим условима и у оквиру које власти.

Управо зато је ова вест важна. AI и дигитални модели све снажније улазе у историју појмова, значења и семантичких веза. Не као замена за тумачење, већ као начин да се у великим корпусима уоче места на којима се језик помера пре него што промена постане очигледна.

А тамо где се помера језик, често се већ помера и друштво.

Милош Тимотијевић

објављено на фејсбук профилу 1. август 2026.