Прва, јутарња ракија лековита је. Она
спасава. Пије се нашта срца. Лечи и сасвим успешно замењује јутарњу гимнастику.
Боље је попити ракију нашта срца него у тренеркама трчати по парковима на
свежем, јутарњем зраку.
Али, да би се комбиновало уживање и
лековитост, узме се ћопак. Ћопак је коцка шећера. Ћопак се умочи у воду,
наћопка се. Посиса се коцка шећера и прогута.
Шећер је мамац за болести. Мамац за бациле,
вирусе, глисте, пантљичаре, стомачне пијавице и цревне паразите.
Вешто се искористи тренутак кад стомачна
напаст навали на шећер. Тада се муњевито, дрмне чашица љуте ракије. Одмах се
топлота разлије по целом организму.
То окрепљује организам. Враћа човеку снагу и
самопоуздање. У исто време, убија накот који изазива болести и ствара рђаво расположење.
Друга ракија, то је већ нешто друго. Она
појачава дејство прве. И колико помаже, толико одмаже. Трећа ракија, распаљује.
Човек се прекрсти и каже: помоз’, Боже! Али, ту Бог не помаже. Счетвртом човек поново леже у кревет. А куд би иначе?
Лековита је прва ракија. Све остале су
опаке. Јер нису прве.
Коментари
Постави коментар