Профукњача јесте и није жена. Она је нешто више и нешто мање од жене. Више је од жене, јер је рано постала жена. Рано је постала жена и само је радила послове које раде такве жене. Са сваким и на сваком месту. Мање је од жене јер је профукњача. И то се лепо види на њој. На њеној глави. У њеном ходу. И особито у говору. Као да се претвара у мушко.
Профукњача прво изгуби добар глас, а после – изглед.
Бранко В. Радичевић, СУЈЕВЕРИЦЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ, СКЗ, Београд, 1992, стр. 99.
Коментари
Постави коментар