Соколи - тело у служби нације 

Соколско друштво у Чачку основано је 1910. године, као део организованог напора државе да припреми мушку омладину за велике националне задатке који су планирани – ослобођење и уједињење српског и осталих јужнословенских народа. При томе су војни кругови били директно укључени у оснивање соколских друштава по целој Србији, те ни Чачак није био изузетак. То је било време великог национално-револуционарног заноса, па су и спортске организације настајале као, пре свега, патриотске установе за васпитавање омладине. Соколи су каналисали младалачку енергију средњошколаца у патриотске сврхе, кроз подизање физичке кондиције и предвојничку обуку.

Када је Соколско друштво у Чачку основано, у њему готово да није било жена, а одрасли чланови уопште се нису бавили гимнастиком, као основним спортом у соколству. Заправо, локална заједница није имала потребе за оснивањем спортског друштва које би неговало физичко васпитање. Национални занос из доба Анексионе кризе, као и жеља да се у граду подигне споменик Танаску Рајићу, спојили су се приликом оснивања Соколског друштва у Чачку, које је и носило име по прослављеном јунаку из Другог српског устанка, погинулог на брду Љубићу.

Најзначајнија одлука на оснивачкој скупштини 1910. била је да се у вароши изгради Соколана, што је уједно и први објекат те врсте у Србији. Новац припремљен за подизање споменика Танаску Рајићу, као и бројни добровољни прилози, уложени су у грађевинске радове. Зграда је брзо подигнута, али је дуго поправљана после руинирања у Првом светском рату, што је Соколском друштву у Чачку односило највише енергије и новца. Соколана и данас, 92 године после свог подизања, служи истој сврси - као фискултурна сала за, углавном, средњошколску омладину.

Други важан догађај из ране историје Сокола у Чачку био је долазак Славољуба Ферда Секованића за начелника Друштва 1913. године. Он је у исто време био и професор фискултуре у Гимназији, тако да су све генерације у наредне три деценије биле добрим делом обухваћене физичким васпитањем, кроз школски систем или кроз рад Сокола. До доласка Секованића, телесним вежбањем у Чачку готово нико се није бавио. Осим гимнастике, преко Сокола је између два светска рата у град донет и низ других спортова (фудбал, одбојка, смучање, кошарка, тенис, бокс, хазена-рукомет, све атлетске дисциплине, мачевање). Била то је својеврсна модернизација која је преображавала једну уснулу паланку. Са проширивањем рада на село, Соколи су појачали своју просветитељску улогу.

Чачани дуго нису постизали запаженије спортске резултате на соколским такмичењима. Тек 1932. године, нараштај је био трећи у целој Југославији, али такав резултат није више поновљен. Непрекидни одлив омладине из града прекидао је напредак Друштва. Укључивањем сеоских чета у такмичења, Чачани постају доминантни у својој жупи. Треба истаћи да се сељаци и грађани нису такмичили у истим категоријама. Постојала су посебна такмичења за градска соколска друштва, у којима чланови сеоских чета нису могли да учествују.

Напредак Сокола у Чачку био је, на неки начин, и успорен због конкуренције друга два јака друштва у околним градовима - Крагујевцу и Ужицу. Чачани су се трудили да изађу из окриља Крагујевца и постану центар жупе, али је то успело само Ужичанима у годинама после Првог светског рата.

Пошто је 1918. године нестало основног подстицаја да држава, у циљу националног ослобођења, смишљено помаже соколска друштва у Србији, настао је период у коме су чланови Сокола били препуштени сами себи, иако су били на политичкој линији интегралног југословенства. То је време када Соколи у Чачку највише енергије троше на организационе проблеме унутар свога Друштва и жупе, док је просветно-културни и спортски рад, на неки начин, у другом плану.

Тек од времена диктатуре и потпуног подржављења соколске организације, настаје живљи рад и у Чачку. Иницијатива државе која је имала своје идеолошке, политичке и војне интересе, поново је била одлучујућа. Малобројна провинцијска грађанска класа још увек је била нејака да би самостално водила овакво Друштво, које је у условима диктатуре на себе преузело значајне просветне циљеве.

Соколи у Чачку су и по структури своје управе били везани за просвету, а од 1929. године и за остале државне органе, јер сви значајнији чиновници у граду били су чланови Сокола. Тако су средњошколци били део васпитног система који су ван школе опет контролисали њихови професори, али потпомогнути људима из војске, судова, тужилаштва, општинске власти. Соколи у Чачку нису се мешали у дневну политику, те на њихов рад нису утицале странке, али су их зато потпомагале све власти, а уживали су и благонаклоност цркве.

Предвојничка обука била је саставни део соколства, али она у Чачку није била доминантна, све до 1940. године. Борба против окупатора и грађански рат у чачанском крају били су посебно оштри, али Соколи нису били установа која је пред Други светски рат генерисала сукобе унутар своје вароши, доследно строгом одвајању од политике. Комунисти нису успели ни преко омладинаца да се инфилтрирају у Соколе и да шире своју идеологију, за разлику од других спортских друштава, нарочито фудбалских.

Са друге стране, културни утицај Сокола временом је растао. Поред уобичајених приредби поводом државних празника, при чему су те догађаје Соколи најсвечаније приређивали, постојала је и пракса организовања свечаности намењених, пре свега, забави. Средњошколцима су соколске приредбе и концерти били идеална места за изласке, али су на њима контролу имали старији. Са проширивањем рада на селу и тамо се организују забаве најразличитијег карактера, а постојала је и пракса да соколске чете имају своје оркестре, попут друштва у граду.

Осим обележавања државних празника и приређивања забава, Соколи се у тридесетим годинама баве и значајном просветном делатношћу кроз низ предавања, говора, али и организовања библиотека, како у граду, тако и по селима, где почиње велики културни развој кроз подизање домова, пошумљавање, изградњу путева, засађивање воћа, пољопривредне изложбе и многе друге активности.

Соколство је постало организација која, поред физичког васпитања и развијања патриотских осећања, изграђује и шири видике младих људи, како кроз просветне акције, тако и кроз организовање многобројних путовања кроз целу Југославију, али и у словенске земље. Многи су уз Соколе први пут прекорачили границе свога среза, а да то није било због позива у војску или ратних операција.

Заправо, многобројне акције које су комунисти након Другог светског рата покренули, пре свега на селу, имале су своју основу не само у совјетском узору, већ и у конкретној пракси коју су спроводили Соколи у Краљевини Југославији. Свесловенство, југословенство, идентификација омладине са владарем, масовни слетови, ношење штафете, радне акције на селу, петогодишњи планови на просветно-културном преображају земље, само су део искуства који је већ био изграђен у Краљевини Југославији.

Соколи у Чачку нису били од оних друштава која су остала запамћена по великим спортским успесима, по наклоности Савеза, жупе, или неког од чланова владајуће династије, али су зато стрпљивим радом на телесном васпитању преобразили једну од најзапуштенијих средина у Србији. Културно-просветни рад био је још значајнији, јер је Соколана постала својеврстан дом културе у којем су се смењивале приредбе, концерти, забаве, предавања. Рад на селу имао је још већу вредност, а Други светски рат прекинуо је прилично развијене делатности на многим пољима, од пољопривредних изложби и просвећивања, до организовања позоришних и музичких дружина. Ипак, треба истаћи да је цео рад био ограничен малим буџетом којим је Друштво располагало. Стога је замах већег обима остао немогућ, посебно што су Соколи више од 50% средстава сами зарађивали.

Соколско друштво у Чачку пратило је цивилизацијски развој своје вароши, која је од мале паланке тридесетих година 20. века добијала обрисе града са многим установама. Генерације девојака и младића пролазиле су кроз Соколско друштво, где су развијали склад духа и тела, каналисан према државним потребама, али су добили и виши културни преображај, могућности да путују и прошире своје видике, посебно ако су били са села. Управо је тај културно-просветни значај и најбитнији, јер се више никада није поновио кроз било коју другу организацију, иако је проток времена донео слободније спортове и боље комуникације. Искуство стечено у Соколским друштвима живи и данас, као један од најзначајнијих емоционалних доживљаја из прошлости за многе појединце, као део својеврсне приватне историје.

Милош Тимотијевић

https://www.academia.edu/29263946/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_1910_1941_%C4%8Ca%C4%8Dak_Sokol_Falcons_1910_1941_?fbclid=IwAR3RiJLKyPpf49Eo3pmTknKU87ac5Xf5CKzn5AIQdxk-7XaKcqef9u-AMGo