Европско првенство у кошарци 1935.

Прво међународно такмичење у организацији ФИБА било је уједно и прво Европско првенство у кошарци које је 1935. организовано у Женеви (Швајцарска). Турнир је одржан од 2. до 7. маја 1935. и за њега се пријавило укупно 11 тимова. Пре почетка турнира у Мадриду је одиграна  квалификациона утакмица између Шпаније и Португала (33 : 12). Тако је на првенство дошло укупно 10 репрезентација: Белгије, Бугарске, Чехословачке, Француске, Мађарске, Италије, Летоније, Румуније, Шпаније и репрезентација домаћина Швајцарске. Ово првенство је уједно било проба и за одржавање турнира у кошарци предвиђеног за Олимпијаду у Берлину 1936. године

 На крају је прво место заузела кошаркашка репрезентација Летоније која је у финалу победила Шпанију (24 : 18). Треће место је заузела Чехословачка која је победила Швајцарску  (25 : 23). За најбољег играча на првенству проглашен је Рафаел Мартин из репрезентације Шпаније.

Коначан распоред на првенству:

1. Летонија

2. Шпанија

3. Чехословачка

4. Швајцарска

5. Француска

6. Белгија

7. Италија

8. Бугарска

9. Мађарска

10. Румунија

Победник првенства, Летонија, већ је имала озбиљну кошаркашку традицију, на коју је одлучујуће утицала организација Young Men's Christian Association (YMCA), која је 1920. прва у Летонији демонстрирала нову игру. Американци су стигли у Летонију у оквиру програма помоћи новој летонској војсци. Кошаркашки савез Летоније основан је 1923, а 1924. почело је и првенство. Прва међународна утакмица између било које две државне кошаркашке репрезентација одиграна је 1924. између Летоније и Естоније (20 : 16). Коначно, Летонија је 1932. била и један од оснивача ФИБА.

Кошарка заправо још увек била није била превише популарна у Европи, али се ипак играла, па је и из суседства Југославије на ово првенство дошло неколико репрезентација (Мађарска, Румунија и Бугарска). Управо је Бугарска све до краја педесетих година 20. века била много успешнија од Југославије у кошарци.

Кошарка је тешко продирала међу омладину у Краљевини Југославији. Није било терена, овај спорт није био предвиђен ни програмима школа, недостајале су вежбаонице, реквизит, као и буџет. Према сачуваним сећањима тек од 1935. кошарка почиње интензивније да се игра. Загреб је у то време био нешто напреднији од Београда, добрим делом и захваљујући студентима из Бугарске који су били репрезентативци своје земље, па су за време школовања играли за загребачке тимове.

 Београдска дневна штампа није пренела информације са првог Европског првенства у кошарци 1935, што није ни чудо, јер се овај спорт који је још увек називан „баскетбал” описивао као егзотична игра. Тако је београдска „Политика” крајем марта 1935. објавила како је „баскстбал игра која је веома омиљена у Немачкој, али се игра највише у Америци. Игра се рукама. Циљ је да се лопта протера кроз мрежу, која стоји високо на једној дрвеној или гвозденој мотки”. Чланак је говорио о необичним спортовима који су у свету веома популарни, док у Краљевини Југославији за њих већина људи није ни чула.

Штампа је још пре 1935. преносила како је „баскет-бал” популаран и успешан у Бугарској, али је углавном инсистирала на импресијама домаћих спортиста који су овај спорт упоређивали са хазеном. Заправо кошарка је доживљавана углавном као „женски” спорт јер се играла рукама и сваки јачи додир са играчем био је прекршај. Објављивани су и егзотичнији текстови, који су ширење нудизма у Америци описивали преко сцена младих девојака које на плажи играју „баскет-бал”, чиме је овај спорт углавном смештан у дискурс „женствености”. За најширу јавност Југославије, коју је обликовала и дневна штампа, фудбал је још увек био једини и прави масовни „мушки” спорт.

Милош Тимотијевић