НЕЗВАНИЧНО ПРВЕНСТВО СВЕТА У КОШАРЦИ – ЧИЛЕ 1966. ГОДИНЕ

Пето првенство света у кошарци требало је да се одигра у Уругвају 1966. године. Због нестабилне политичке и економске ситуације, као и политичких борби, Уругвај није могао да организује такмичење. Уругвај је замолио ФИБА организацију да се одложи првенство за годину дана, што је и прихваћено.



Пошто су се све репрезентације већ припремала за Светско првенство, кошаркашки савез Чила предложио је да се у њиховој земљи организује такмичење. Било је то „незванично” Светско првенство у кошарци. Организатори су позвали директно 12 репрезентација, при чему нису заступљене све географске зоне. Тако су половином априла 1966. у Сантјаго де Чиле стигле репрезентације САД, Мексика, Бугарске, Перуа, СССР-а, Шпаније, Аргентине, Порторика, Бразила, Парагваја, Панаме и Југославиј. Екипа из Азије и Африке није било.

 

Репрезентацију Југославије први пут је на неком великом такмичењу водио тренер Ранко Жеравица, који је заменио Александра Николића. Управо на овом незваничном Светском првенству Југославија је освојила прву златну медаљу на неком великом међународном такмичењу.

Састав кошаркашке репрезентације Југославије на незваничном Светском првенству у Чилеу 1966. године:

4. Борут Басин, 5. Радивој Кораћ, 6. Трајко Рајковић, 7. Драган Ковачић, 8. Владимир Цветковић, 9. Драгослав Ражнатовић, 10. Иво Данеу, 11. Зоран Мароевић, Емил 12. Логар, 13. Рато Тврдић, 14. Драгутин Чермак, 15. Петар Сканси.



Милош Тимотијевић

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

IN MEMORIAM – Анка Вучковић (Ane Vuckovich) (1923-2023)

Слика
 Анка и Звонко Вучковић у Америци Књиге имају свој животи и посебним путевима долазе до читалаца. Иако је почетна намера сваког аутора да њихова дела допру до што ширег круга људи, у највећем броју случајева то није тако. Нарочито у савремено доба када су тиражи свега неколико стотина примерака, број објављених дела из свих периода историје велики (са радовима публициста и историјским романима још већи), а буџет слободног времена публике која уопште чита књиге академске историографије све мањи. Али, увек постоји макар једна особа којој је књига важна, са симболичном вредношћу на коју аутор уопште није мислио.   Управо је то била судбина монографије „Звонко Вучковић (1941-1944) : ратна биографија : расправа о проблемима прошлости и садашњости” (2015), писане с циљем да се осветли личност једног истакнутог команданта ЈВуО, регионалне целине у којој деловао и одговори на питања о антифашистичком карактеру отпора покрета отпора којем је припадао на нивоу Србије и Југославије.   Нед
Прикажи све

ОД КАДА И ЗАШТО СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК?

Слика
  Дан државности увек је званично сећање на прошлост, нормирано идеолошким приоритетима. Током 19. века (у епохи Обреновића), централни национални празник Србије биле су Српске Цвети, датум подизања Другог српског устанка 1815. године. После суровог убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић 1903. нови краљ Петар I Карађорђевић суспендовао је већ у јуну све званичне празнике свргнуте династије, и за државни празник прогласио свој рођендан. Стицајем околности 1904. обележавана је стогодишњица Првог српског устанка, тако да је било логично да нови национални празник постане Сретење, дана када је Карађорђе 14. фебруара 1804. у Орашцу одржао збор који се узима као тренутак подизања устанка (датум је истакао историчар Љубо Ковачевић). Престоница је 14. фебруара 1904. свечано украшена, као када су у ранијим годинама празноване Српске Цвети, али збор у Орашцу није проглашен за национални празник, нити му је додељено истакнуто место у комеморативним свечаностима. Иако су то многи
Прикажи све

„СВЕТИ СИСОЈЕ НАД ГРОБОМ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ”, ФРЕСКА НА ЈУЖНОМ ЗИДУ ПРИПРАТЕ ЦРКВЕ МАНАСТИРА НИКОЉА ПОД КАБЛАРОМ

Слика
Никоље под Кабларом најстарији је манастир у Овчарско-кабларској клисури. Први помен забележен је у османском попису из 1476. године, што говори да је манастир средњовековног порекла. Храм никада није рушен, наос је осликан 1587, а припрата 1637. године. Свети Сисоје (†429) био је ранохришћански египатски пустињак, ученик Светог Антонија, једног од утемељитеља анахоретског монаштва. После вишедеценијске аскезе Свети Сисоје је поседовао ванредно монашко искуство, велики углед и дар чудотворења. Ословљаван је као „ава”, што је арамејска реч за духовног оца. Прославља се 6. јула по јулијанском календару, а 19. јула по грегоријанском. Један део његових моштију налази се у манастиру Светог Василија Острошког. Историјски извори о животу овог светитеља веома су штури и сведени на елементе карактеристичне за хагиографије многих других пионира хришћанског пустиножитељства. На исти начин може се окарактерисати и присуство његовог лика у уметности православног истока до пропасти Византије (1453).
Прикажи све