ВРЗИНАРА

Врзинаре су жене које се лако успале. Узбуде се и лежу за најближу врзину. Немају времена да биркају боља, скровитија места. Нити размишљају о удобности.

            Уз то, изгледа, не узнемиравају се кад их неко гледа. Гледај ако ти се гледа. Имаћеш шта и да видиш.

Врзинаре похитају да се нађу иза најближе врзине. После – не журе. Отежу. Измичу. Примичу. Ујарују. Хладаре.

Има да се тера. И да се тера. Ама, има да се прећера!

 

Бранко В. Радичевић, ВРЗИНАРА, Сујеверице и друге речи, књига четврта, Београд, 1999, стр. 277.