СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сретење Господње, 15. фебруар, Дан Државности Републике Србије обједињује два кључна догађаја који су одредили њену модерну историју: почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу и доношење Сретењског устава 1835. године, првог модерног устава Србије.

На Сретење 1804. године, у Орашцу је подигнут Први српски устанак, којим је започета борба српског народа за ослобођење од османске власти. Под вођством Карађорђа Петровића, устаници су устали против дахија, узурпатора од званичне османских власти, који су у Београдском пашалуку завели суров режим. Устанак је представљао први велики, и што је најважније успешан организовани покушај српског народа да поврати независност и створи своју државу, чиме су постављени темељи модерне Србије.

Тридесет једну годину касније, на исти датум 1835. године, у Крагујевцу је донесен Сретењски устав, први српски устав, који је поставио правне основе државности и савремене управе. Устав, чији је аутор Димитрије Давидовић, био је један од најлибералнијих устава тог времена у Европи, утемељивши основне слободе и права грађана, поделу власти на законодавну, извршну и судску, и принципе демократске управе.

Застава Србије према Сретењском уставу из 1835. године

Сретењски устав је гарантовао права човека и грађанина, укључујући слободу говора, неприкосновеност приватне својине, независност судства, слободу штампе и вероисповести, као и право на образовање. Такође, предвиђао је укидање османског феудалног система, чиме је унапређен положај сеоског становништва и омогућен развој слободног сељаштва. Сретењски устав из 1835. године садржао је одредбу да сваки роб који ступи на територију Србије постаје слободан човек. Ови елементи су поставили темеље за даљи развој демократских институција и грађанских слобода у Србији.

Сретењски устав, донет 1835. године, брзо је укинут због противљења великих сила: Турске, Аустрије и Русије. Ове државе су сматрале да је устав превише либералан и да би могао да подстакне немире и захтеве за већим слободама у њиховим сопственим земљама. Русија је устав назвала „француским расадом у турској шуми”. Зато је и измењен изглед званичке заставе Србије која је редоследом боја (црвена-бела-плава), превише подсећала на француску тробојку. Кнез Милош је искористио стране притиске као изговор да укине устав и разреши министре. Тада је одлучено да и се као званична застава усвоји тробојка са распоредом боја које се и данас користе (црвена-плава-бела). Међути, иако је под притиском великих сила убрзо укинут, Сретењски устав заувек је остао симбол стремљења ка модерној и независној Србији.

Данас се Сретење слави као Дан државности Републике Србије, подсећајући нас на борбу наших предака за слободу, независност и модерну државу. Овај празник представља симбол националног идентитета, државне традиције и тежње ка демократском уређењу, обједињујући сећање на храброст устаника из 1804. и визију реформатора из 1835. године.

Милош Тимотијевић