Објављивање научних часописа представља један од најзначајнијих начина
очувања, артикулисања и преношења знања. У мањим срединама и регионалним
установама културе, попут завичајних музеја, овакви часописи имају додатну и незамењиву
улогу у изградњи и одржавању колективног идентитета. Они не само што документују и
тумаче прошлост, већ је и критички сагледавају и симболички репрезентују.
Часописи
завичајних музеја делују као важан мост између академске заједнице и
шире јавности, омогућавајући да резултати истраживања не остану затворени у
уским научним круговима, већ да постану део јавног знања и културне свести. Тако је и Зборник
радова Народног музеја у Чачку подједнако намењен научним истраживачима
и наставницима у
школама, студентима и свим љубитељима прошлости.
Научни допринос
У време глобалне дигитализације, убрзане унификације и стандардизације, регионални зборници задржавају оно специфично, аутентично и непоновљиво у локалном искуству, чинећи га видљивим и релевантним у националном, али и ширем међународном контексту.
Са више од пет деценија излажења, 771 објављеним радом 235 аутора и више
од 16.600 штампаних страна, Зборник Народног музеја у Чачку представља један од
најдуговечнијих и најзначајнијих регионалних научних часописа у Србији. Од 2023. године сви
бројеви Зборника доступни су у дигиталном формату, што је његову видљивост учинило
глобалном. Зборник се редовно појављује међу првим резултатима
интернет-претрага у оквиру тема које обрађује, што му додатно осигурава високу
видљивост у научним и културним круговима.
Зборник Народног музеја у Чачку уређује се према међународним
стандардима за периодична издања. Сваки рад објављен у овом
броју представља вредан допринос разумевању прошлости и културне баштине
Србије, како у научном, тако и у јавном дискурсу. Био је то један од разлога да 2023. године
Матични
одбор за историју, археологију, етнологију и историју уметности при
Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Зборник
Народног музеја у Чачку категорише као истакнути национални часопис
– М52.
Аутори и теме
Овогодишњи, 55. број, потврђује тај статус објављујући 11 нових прилога из домена археологије, историје, етнологије и конзервације. Први рад у броју, који потписују др Дејан Радичевић, Владан Миливојевић, Маријана Бец и Маријана Протић, носи наслов „Ђурине ћелије на Руднику: археолошки и конзерваторски радови 2013–2023. године“. Аутори представљају резултате десетогодишњих истраживања остатака манастира у селу Манојловци на Руднику, уз паралелне конзерваторске интервенције на цркви и конаку.
Студија протојереја др Слободана Јаковљевића „Рукописно Четворојеванђеље из
манастира Светог Благовештења – Штитково (XVI век)“ представља прву систематску анализу овог вредног
рукописа који
се чува у ризници храма Вазнесења Господњег у Чачку, указујући на његову везу
са патријархом Гаврилом Рајићем.
Историчар проф. др Радош Љушић објављује текст под насловом „У потрази за
Начертанијем“, у коме сведочи и анализира вишедеценијску, али неуспешну потрагу
за оригиналним рукописом овог кључног документа српске државне мисли,
истовремено критикујући небригу институција према националном архивском благу.
Стефан Радојковић у свом раду „Школа у Бељини“ доноси истраживање о слабо
познатој историји школства у селу Бељина код Чачка. Кроз архивску грађу и
усмено предање, аутор доказује да је основна школа постојала у овом селу још
1889. године, раније него што је до сада било познато.
У студији „Неофицијелни француски произвођачи српских/југословенских
одликовања до 1941. године – део први: орде“, др Ратомир Миликић анализира
улогу француских фирми у производњи државних одликовања за Краљевину Србију и
Краљевину Југославију, осветљавајући слабо познат аспект фалеристичке историје.
Др Милош Тимотијевић у раду „Ритуал и политика: ‘Књига кумства’ краља
Александра I Карађорђевића 1921–1934.“ анализира симболички и политички значај
кумстава као средства монархистичке и државне пропаганде Краљевине Југославије, засновано
на анализи до сада потпуно непознате оригиналне књиге, која се чува у ризници
храма и није била доступна ни стручној, ни широј јавности.
Историчар Стефан Новичић у тексту „Тестамент војводе Косте Пећанца“ први
пут представља јавности тестамент овог контроверзног четника, пронађен у архиви Народног
музеја у Чачку. Документ датира из пролећа 1943. године.
Мина Јелесијевић, етнолог-антрополог у свом раду „Модирање Чачана
тридесетих година XX века“ реконструише урбане модне обрасце и друштвени живот
Чачана на основу огласа и
реклама у штампи из тог периода, нудећи и шири увид у економске и културне
прилике међуратног доба.
Јелена Милићевић, етнолог-антрополог, бави се обредном храном у раду
„Хтонска храна у обредно-религијској пракси Рудничко-Таковског краја“.
Истражује симболику намирница које се користе у ритуалима посвећеним умрлим
прецима и хтонским бићима, указујући на дубоку везу између исхране и веровања.
У заједничком раду „Карактеризација корозионих продуката бронзаних
археолошких налаза као предуслов адекватне конзервације предмета“, аутори
Слободан Богојевић, Кристина Шарић, Сузана Ерић и Филип Рајковић примењују
савремене методе SEM-EDS анализе на 27 бронзаних предмета са археолошких
локалитета у Чачку и Београду.
На крају броја објављен је обиман и детаљан извештај директорке Делфине Рајић о раду Народног
музеја у Чачку током 2024. године.
Зборник
радова Народног музеја у Чачку представља не само наставак једне традиције, већ и
уверљив доказ да регионални музеји могу бити носиоци озбиљног научног рада и
културне репрезентације. Својом мултидисциплинарношћу и дубоким укорењењем у
локалну средину, Зборник остаје један од најрелевантнијих музејских научних
часописа у Србији.
Милош Тимотијевић

Коментари
Постави коментар