Војвода Степа Степановић припада кругу најзначајнијих српских војсковођа. За разлику од већине високих официра, Степановић је пореклом са села, а његово најраније детињство, које је делио са ромским бебама, оставило је трајан траг на његов живот.
Када је био дечак, Степина мајка је, као и све друге сељанке, морала често да ради у пољу. Због тога су га често дојиле Ромкиње (Циганке) чергарке које су пролазиле поред његове куће у Кумодражу код Београда. Ова пракса дојења од стране жена које нису биле биолошке мајке – позната као „мајке по млеку“ – настала је услед организације живота у сеоским домаћинствима и није била непозната, али је у Степановићевом домаћинству имала овај интересантан облик. Да ли су чергарке дојиле Степу само зато што његова мајка није имала довољно времена или млека, или можда због жеље да дете буде отпорније, никада нећемо сазнати.
У сваком случају, ово искуство је већ у раном добу утицало на Степину перцепцију света и интересовање за друге људе и културе. Његова симпатија према Ромима и њиховим обичајима није престала ни у зрелом добу. Као командант у Ваљеву, често би са пажњом пратио ромске черге и њихову децу, слушао њихове приче и јавно испољавао наклоност.
„То ми је ваљда остало у крви од циганског млека“, шалио се Војвода.
Ово ретко истицано сећање показује како рана животна искуства не само да обликују личност, већ утичу и на начин на који човек доживљава и вреднује различите културе и заједнице.
Милош ТИМОТИЈЕВИЋ
#ИсторијаЖивота #ДетињствоИУтицај #ВојводаСтепаСтепановић #Сећања #КултурнаРазноликост #МузејскеПриче #Емпатија #ЦиганскаЗаједница #ИсторијскеАнагдоте
Коментари
Постави коментар