ЗАПИСИ СА ЗАПАДНЕ МОРАВЕ

 Иако краткотрајна и трагична по својим последицама, Хаџи-Проданова буна из 1814. оставила је дубоки траг у колективном сећању српског народа, посебно у чачанском крају и Шумадији. Игуман Пајсије, ђакон Авакум и манастир Трнава постали су симболи отпора и мучеништва, а неуспела буна имала је свој значај у подизању победоносног Другог српског устанка 1815. године. Хаџи Продан Глигоријевић После слома Карађорђевог Првог српског устанка 1813. уследила је сурова турска одмазда. Дванаест дана важила је заповест о истребљењу мушког становништва, док су жене и деца дељени војсци за награду. Многи су побегли у збегове, или преко Саве и Дунава под аустријску власт, где су по хладном времену морали да бораве влажним карантинима. Наиме, поред свих несрећа турска војска је у Србију донела и кугу. Претпоставља се да је у Београду страдало између три и четири хиљаде, а у целом Пашалуку око 12.000 људи.  На пролеће 1814. велики број мушкараца позван је на принудни рад у Београд, како би се поправила