ЗАПИСИ СА ЗАПАДНЕ МОРАВЕ

  Јавни споменици представљају неизоставне симболе сваког града, по којима се он препознаје и памти. Порука уметника, исказана кроз имагинацију преточену у скулптуре или конструкције, снажно утиче на колективну свест. Споменик сликарки Надежди Петровић (1873–1915), по којој ће трг у средишту Чачка ускоро добити име, свакако припада тим обележјима која су већ постала део националне баштине. Оснивање Народног музеја у Чачку 1952. и почетак културног пребражаја града Један од начина  којим је могуће пратити цивилизацијски ход једног насеља, његово напредовање или назадовање, напоре да град постане естетски пријатније и складније место за живот, јесте и анализа подизања јавних споменика. Они су несумњиво незаобилазан симбол преношења традиција и „место сећања” које је одређена заједница  предвидела за будуће генерације. Чачак је средином XX века свој велики културни преображај доживео оснивањем низа установа културе. Прво је основан Архив  1948. а недуго затим и Музеј 1952. године. Центар

ВОЈНИЧКА ПЕСМА [одломак] Наредник Јуни постројио војнике. Он, шарен, буди камене споменике. И наређује да крену у шуму незаборава. Па бркови вијорни гуслају старо писмо: Војевали смо храбро, предали се нисмо. Наредник Јуни постројио војнике. Бранко В. Радичевић, 1969. Први светски рат започео је због империјалне политике царске Немаче и њене жеље да постане доминантна светска сила. Немачки „продор на исток” („Drang nach Osten”) подржавала је њена савезница Аустроугарска, која је већ 1906. одлучила да уништи Србију, јер је представљала препреку продору на југоисток Европе. Победе Србије и Црне Горе у балканским ратовима 1912-1913. забринуле су Аустроугарску, што је додатно појачало давно донету одлуку за инвазију на Балкан. Повод за рат било је убиство надвојводе Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914, које су извели омладинци занесени српском ослободилачком идејом. Иако српска влада није стајала иза атентата, Аустроугарска је упутила ултиматум Краљевини Србији (суштински позив на капит