ЗАПИСИ СА ЗАПАДНЕ МОРАВЕ

Војвода Степа Степановић оставио је дубоки траг у колективној свести српског народа као војсковођа који је учествовао у свим ослободилачким ратовима (Први српско-турски рат 1876-1877, Други српско-турски рат 1877-1878, Српско-бугарски рат 1885, Први балкански рат 1912, Други балкански рат 1912, Први светски рат 1914-1918). Највише се памте победа на Церу 1914. и Добром пољу у пробоју Солунског фронта 1918. године. После пензионисања 1920. последње године живота провео је у Чачку. Преминуо је 27. априла, а сахрањен 30. априла 1929. у гробницу коју је изградио о сопственом трошку. Последњих девет година живота војвода Степа провео у Чачку. Живео је веома скромно и повучено у кући своје жене Јелене (1861-1943) са којом је добио ћерке Милицу и Даницу. Због болести није присуствовао прослави десетогодишњице победе у Церској бици 1924, и ретко се појављивао у јавности. Велика напрезања у животу и сви ратови у којима је учествовао од 1876. до краја 1918. године оставили свој траг. Почетком 19

Учешће у Првом светском рату представља најважније Васићево животно искуство, извор уметничког надахнућа и идентитетског утемељења. Први светски рат био је велики прелом и растанак с дотадашњим животом, који је имао „природни“ ток. Све је то видљиво и у његовом уметничком стваралаштву, у релативизацији линеарног приповедања, осцилацијама експресионистичког прозног модела у традиционалној и модерној структури текста и приказима радикалног „убрзања“ времена, чиме се дочаравају ратни метеж, хаос и катастрофа у које ступају његови јунаци.  Својство брзине постаје онтолошко искуство, јер „насиље“ брзине постаје место, закон и судбина света, као и његова дестинација. Различите временске, епохалне, смисаоне перспективе Васићевог приповедања идентификују се на три места (Београд, фронт, кућа). Детаљнија анализа Васићевог приповедања открива и прецизније локације у његовој прози на фронту, при чему се најчешће као скривено место „куће“ појављује Горњи Милановац. Иако је Васић под снажним утиско

 Руда антимона Простор Србије увек је био богат рудама које се експлоатишу од праисторијских времена. Античко доба и доминација Римског царства убрзала је тај процес, који је свој сјај показао током средњовековне српске државе. Обнова рударства постала је посебно посебно значајна у модерно доба, чему је велики добринос дала и војна технологија.   СРПСКЕ РУДЕ И ПРОИЗВОДЊА БАТЕРИЈА ЗА НЕМАЧКЕ ПОДМОРНИЦЕ Немачке подморнице имале су значајну улогу у борбама на Атлантику 1942. године током Другог светског рата. Стратегија неограниченог подморничког рата требало је да пресече савезничке поморске линије снабдевања, и доток кључних сировина и материјала из Северне Америке у Велику Британију и Совјетски Савез. Почетак 1942. био је нарочито тежак за савезнике, са високим губицима бродова и терета. Ипак, крајем 1942. и почетком 1943. године, савезници су почели да примењују боље организованије и ефикасније противподморничке мере, што је постепено смањивало ефикасност немачких подморница, које су